Školski list

— 122 —

вежбање. Како је грло и сви гласовни органи строј мишића, то је ласно, да их околна струја измени и подругојачи. Растом и снажењем мишића саразмерно телу и његовом саставу мења са глас — гласовно мутирање. По саставу је телесни склоп женскиња нежнији од мушкиња; грло је тање, а саразмерно и гласовне везице и отвор на гласници је ужи; за то им је глас тањи и виши од мушкиња: отуда је у народу да се говори о танком грлу девојачком. Развијтком телес.ним усавршава се гласница саразмерно годинама; по и овоме је довољно изнимних случајева. Гласница у деце је много једноставнија, управо неиотпуно обрађена, а гласовне варијације не толико разноврсне код неувежбаног малиша колико код одраслог човека. Ми знамо колико је монотоно и необрађено ирво гласање у детињу грлу. Несносна дрека дегиња пара нам уши, те би се тарасили такове музике; само нежна љубав родитељска спокојно трпи и подноси дреку и писку оиаког њиховог малише, те га с времена на време заварава и нритишава. Мало по мало иојављују се ноједини органичени гласови и речи. Понајпре приклапањем усана и опирањем језика протенава малиша своје прве слатке речи: та-та, на-на, ма-ма, на-на, ла-ла. Дуго траје времена, док му се језик усавршава и дотерује ; до својих десет година тепа непрестано, и још нема моћи ни умења, да употреби све гласове. У детињем говору непци и грло више почивају и одмарају се; његовом говору не требају неичани гласови љ, и, ж, ш, К, ч, ђ, џ извим ј. Њему су излишни и грлени гласови г, к, х\ па их је или изоставило или другим заменило; њему је тешко изговарати „р и и многе двогласне сугласе. Ево како их замењује: ж у з, ш у с, љ у л, њ у н, & и ч у ц, Г) и џ у дз, г у д, к у т. На место р у замену долазе гласови: л, и, у и ј. Од најобичнијих диФтонга одпао је други глас н. пр. св, сл, тв, бл, ар, зм, дв, па се говори само просто: с, т, б, а, з, д; слогови са р заменути су са л: вла-та, тла-зим, плости; двогласно са ш умекшало га је, као што напред видесмо н. пр. шљ у сл; сли-ва. Од изостављених гласова најпре се обикне да употреби грлене, па онда непчане гласове; најкасније се навикне употребити гласа р; те често одрасло дете, које је већ у школи доста напредно, у читању буквара још никад да се њему обикне. Ради примера ћу овде да испишем једну дечију несму у тако тенавском њиховом говору: 0, и ја би јатат модо, Али најпле тлеба модо, Тлеба стлемен да се попнем, И остлуда, да да топнем; Тлеба толан да да стедне, Тлеба узда да затеднем: Тлеба тети, тлеба смети, Па да видис тато с лети. * Светозар АрсенијевиИ.