Školski list

— 121 —

стању. Кретом својим удара се крајњи део о грудну иоставу између 5. и 6. ребра. Ударањем двају чврстих тела поотаје звук; одкуцаји срца могу се да чују. Но није ово још, што нас води до реченог, горе постављеног иитања. Глас што се у говору јавља долази из груди и грла; у првом случају обрађују се грудни звуци, а у другоме стварају се носебни звуци у грчаном гротлу. Човек говори из груди и грла; говор је његов час јачи а час слабији ; глас који долази из грла и груди час јаче а час слабије таласа бубну опну нашега уха. Да би јасан појам добили о звуку и гласу у човечијем говору, треба нам на кратко вратити се познатом физичном закону о звуку. Нама је довољно ако репродукујемо оно физично правило стубовног таласања у свиралама. У свиралама је ваздушни стуб, који заталасан производи звук. Уређен звук проноси пријатан или непријатан глас. Таласање се догађа нослојно: један слој за другим таласа се. Густи и проређени ваздушпи слојеви мешају се, а мешавином креће се ваздух; кретањем ваздуха јавља се ваздушна струја. Удари пограничних ваздушних молекила изводе звук, који је нејасан и недотиче се нашег уха. Тек на отвору пред усницом од свирале цепају се ваздушн« молекили; они задиру о ивице, те тиме дају јасан звук : свирку Продирање исто бива и на другима отворима, а вешта рука заклапањем и отклапањем отвора даје им хармонички вид, да нам слух не пара. Подобно томе догађа се и у нашем грлу. Гркљан је иодобије какве свирале На место отвора под усницом, овде су гласовне везице у гласници. Оне се владају но правилу о таласању жице на виолини, којегласи: Што краћа жица, у толико виши звук; што је жица више затегнута, у толико јаснкји даје глас. Затезањем и отиуштањем гласовних везица јавља нам се у грлу јасни или мукли глас, који различитим крхањем и одбијањем о пречаге, помоћу ненаца, језика, зуба и усана добија разне облике. Хук, који нам се јавља из грла, заокругљава се и добија разне гласовне видове. Одбијањем о непчану и зубну површину лаким сутицајем језика стварају се у устима округли самогласи: „а, о, е, и"; јачим покретом усних мишића ностаје самоглас „у", и треиетним поскоком језика самогласно „р". Ударањем звука о усне нречаге јављају се звуци, које према томе и делимо на непчане, усне, носне, зубне, течне и грлене. Уз ове гласове, што их у граматици унотребљујемо за образовање говора, јављају нам се још сила звукова у нашим устима, којима немамо знакова, да их обележимо. Од облика јабучице и њезиних саставних делова, као и од облика других говорних органа јавља се разлика у појединим говорима. Но ова је разлика слаба, а нроизводња звукова није толико големо растројена, да се људи не би могли да споразуму у гласовима. Ово гласовно својство вежбањем се дотерива и усавршава, отуда су разлике у појединим људским говорима, начину говора, наречијама и нагласцима. Склоп и састав говорних органа чини, Ј ?а музичари деле поједине групе гласова: тенор, сопран, алт, баритон, бас. Но овоме припомаже и