Školski list

— 169 -

н. ир. да науче писме а, онда се изнесе нред нитомце трака напира. Учитељ стави напир пред уста, затвори усне и после нагло отвори уста: питомци виде попретање папира и усана, те подражавају гестикулацију учитељеву. Учитељ мора шта вигае често да намести језик у питомца у положај, који је иајзгоднији за ироизвођење артикулације. Посетиоци су били изиенађепи постигнутим резултатима. Ти глувонеми изговарају — начином, који је са свим за разликовање — речи, читаве реченице, које означују облик или боју предмета, што су пред њима. Али изненађење беше на свом вргаку, кад су посетиоци присуствовали у другој јсдној дворани нредавању о зецу, које је држао разредни учител,. Кеше нитомаца, који су после четири године наст&ве могли потпуно да опигау зеца и то гласом тако разумљивим, да би човек чисто сумњао, да се налази пред глувонемима, који су већином то јога од рођеља. Тројица међу њима приповедагае басну: Вук и Јагње. Један од посетилаца диктовао је једном питомцу једну задаћу. Кад је дете задаћу на табли написало, стало је закључивати и расноређивати у најбољем реду онерације, које беху нужне и читало је јасним гласом одговор. Није ли то невероватно ? Кад су се тако посетиоци па практичан начин упознали са методом наставе, која је — о том су се уверили — произвела изванредне резултате, понуди им се управник, да им изложм теорију и ностанак глувоће. Појединости о характеру и навикама глувонемих живо су запимале слугааоце. ХинертроФија малога мозга чини, да област живаца за. покретање знатно порасте и отуд долазе сиецијалне подобности, као велика нокретљивост руку и ванредно јако развијена моћ нодражавања. Тим иодобностима користимо се при васнитању тих песрећних створова. Они пе могу да схвате никакву генерализацију, састављају само најелементарније реченице, које се односе на предмете, о којима говоре, н. пр. име. облик и број. Глувонеми су врло ћутљиви и неиристуиачни чуству љубави према ближњему. Они не волу нико!'а, јако су нсзахвални и не знају да обуздају нагоне. Готови су да насрну на своје другове из са свим нииггавог узрока; без протнвљења иодносе праведну кагатигу, али свима могућим начинима траже да се опру укору, за који знају, да га нису заслужили. Та слика није бага ласкава. Ииак су учитељи завода јако одани својим несрећним питомцима, гато се у осталом само но себи разуме. Што може потпуно да одгатетд за нестагаицу оданост!1 од стране питомаца, то је успех, којн се посгиже: глувонеми научи за осам година да говори и да разуме речи, које му се говоре; научио је какав занат и има — без сумње врло елемептарно, али довољпо — скоро сво образовање, које се даје у основној школи; није вигае створ одељен од других људи: васнитање у заводу дало му је место у другатву! (Ће Ргојјг6з .)