Školski list

- 168 —

Напослетпу се задају задаће и са више него два чиниоца, а бирају ее и тикве задаће, у којима ће се ноновити све оно, што је пре тога предузимано. б) Множење десетица са основним бројевнма и обратно. Множе се чисте и помешане десетице са основним бројевима, н. пр. 3 X 20, 3 И 24 Наочигледно представљање бива на рачунаљци, где се за први пример овако ради: 20 — 2 десетице; 3 ><ј 2 десетице 6 десетица 60 јединица. Кашње се ради са свим укратко: 3 |^ј 20 60. И овде нека се граде редови, н. пр. 1 ><Ј 20 = 20, 2 Хј 20 40 итд. до б X 20 100. — Код 3 (хј 24 ради се овако: 24 = 20-}-4; 3 И 20 : - 60; 3 ><ј 4 12^ 60 -}- 12 72, дакле је 3 ><Ј 24 = 72. Ред са 24 је овакав: 1 И 24 24, 2 X 24 = 48, 3 И 24 72, 4 [хј 24 = 96. — Кад треба основни бројеви да се множе са десетицама (чистим и номешаним), ондасеобрну чиниоци и рачупа се као и досада. Од новаца, мера и тегова може већ овде врло много да се унотреби, нарочито нри грађењу редова, н. нр.

1 туце 2 « 8 „

12 комада 24 „ до 96 „

1 дан 2 „

24 сата - 48 „ ДО - 96 „

1 Фор. = 5 двадесетака 2 . =10 до 20 „ = 100

и т. д. Још могу да се задају и овакве задаће: За 1 Фор. добију се 12 килограма, колико за 7 ®ор итд. Задају се још и звдаће за понављање. Код тежих задатака за напаметно рачунање треба дозволити, да се забележе задати бројеви и бројеви, који се поступно пзна/Ју, а нужни су за даље закључивање. в) Тиха веџбања ослањају се са свим на усмена веџбања. Задаће остају у кругу таблице или је и прелазе, али ироизвод пе сме да пређе број 100. Пишу се редови, који су нре тога усмеио предузети. (Свршиће се.)

ЛОСЕТА У ЗАБОДУ ЗА ГЛУВОНШЕ. Учител>и једнога школскога среза у Белгији искупили су се недавно на свој редовни састанак и носетили су том приликом завод за глувонеме, који се налази у том срезу. Једаи од посетилаца онисује ту носету овако: Управиик завода увео је носетиоце у једиу велику дворану, где је десетак деце седило пред малим пултовима. Прва дидактична веџбања, која чине глувонема деца, имају једино ту цељ, да регулишу и окрене радљу оргапа за дисање. После се пристуиа учењу артикуловапих гласова. На оспову чињених испитивања за логичну класиФнкацију гласова — по њиховој већој или мањој тешкоћи — установљен је овај ред: сух^ласници и, г, к, ф, с, ш; дугачки самогласници аа, ое, ије ; за тим комбинације аа, аи, ат, ка, итд. Тим писменима уче децу ли очигледношћу, јер ниједан глас не могу да науче, ако им се не представи материјално, тако да га могу да виде или онипају. Кад треба