Školski list

5

мија је ио 3.50 м. = 2 ф . 10 нв. Могу се добитп и готове екамије и стоје према дужиеи 2 — 3 метра 18 — 24 марака, око 12 ф. Ггапсо ВаћпћоГ О з {го\уо , по чему се види, да је то од дааашљих иајбољих уједно и једна од најјеФтанијих скамија, па ваљало би, да сви учитељи упућују своје општине кад старе скамије прекрајају ил нове наручују, да се послуже том књигом и наруче таке скамије.

о раду поджупанијско учитељсже скупштине вировитичке.

Учитељска скунштина комуналних учитеља ове поджупаније обдржавана је 9., 10. и 11. октобра 1884. по нов. у Вировитици. Први дан т. ј. 9. октобра сакупило се учитељство у јутро у школи вировитичкој, да обава предскупштину. Кр. школски надзорник г. Павао Орешковић поздрави сходним говором и искреним „добро дошли'' сабрано учитељство, и отвори предскупштину у 7*/ 2 сати. За тим позове учитељство, да изабере ееби иодпредседника, иеровоће и редатеља. Пошто је ово обављено, буде дневпи ред следећим начином установљен : 0 питању задану високом наредбом од 20. Фебруара о. г. бр. 1258 извештавати ће најнрнје г. Илија Микић учитељ из Орешца, држећи се науковне основе са једним учатељем, затим Стеван Суша учитељ из Н. Буковице, држећи се науковне основе за два учитеља, онда Јосаи Шестак учитељ у Слатини о науковној основи са три учитеља, а најпослије Томо Лукачеваћ учитељ у Вировитици о основи са четири учитеља. По том ће известити г. Ј осиф Пееерл учитељ у Капану скушптину о ономе, шта је на воћарском курзу у Крижевци прошлих Ферија чуо и искусио; а најпослије предавати ће практичао на темељу 126. штива читанке за IV. разред „о муњини" Томо Михалић учитељ вировитички, и „о пчеларству" Васа Дојић учатељ у Воћину. После овога одиочео је редовни окупштинсаи рад, питањем високе владе: „Приговара се пучкој школи, да градив^м науковних основа нрописаних наредбом од 24. коловоза 1875. бр. 2949. преобтерећује школску младеж. Да ли су ти праговори с педагогичко-дидактичкога гледашта оправдани, те ако јесу, како би се могле науковне основе обзиром на врст пучких школа, односно на број учитеља на нојединих школа пренначити, а да се ипак цаљ пучких школа непромаши ?" Први известитељ Илија Микић, нрочктао је скунштини своју расправу о науковној основи са једним учитељем, у којој се обширао трудио да докаже преобширност и недостатке исте, наводећи уједно и то : што, и како би се у појединима читанкама у градиву нроменути имало. У начелу пак био је протнв словнице, која је сасма преобширна за народне школе, те која би својам градивзм и за гимназије довољеа била. Није проти словници да се у осдовној школи учи, али би био зато, Да се