Školski list

— 38 —

том школом п тако је у Рули доспео за кратко време до највишег степена у школској струци. Но овај успех малте није стао Кера живота. Онај велики напор, којим се борио за лепим гласом, добрим успехом и вишим знаљем, нанео му је опасну болест, од које се тек вели ким чувањем и дужим одмором опростио; али за то није напустио намеру и жељу да се даље изображава, те је чинио преговоре, да се упише за слушаоца на свеучилишту, да тако лакше задовољи своју жељу за науком; и би већ утврђено, па се разбило; јер га сиротиња, жена и деца — био се донде већ оженио лепом, ваљаном и честитом руланком — ухватила за капут и задржала од узвишене намере његове У лето 1858. године сазове се у Готи од стране владе стручна комисија, да изрече свој суд о новом учевном плану за народне школе. За члана те комисије позову и Кера и одмах ту дозна К^р, да је влада наумила, да га поставп за управитеља грађанске и занатлијске школе у вароши Валтерсхаузпу два сата хода од Готе. Дотле је био обичај, да се на то место постављају теолози, а с Кером се пореметио тај обичаЈ и то је наишло у грађанству на велико негодовање; јер су мислили, да је то понижење, да се њима поставља за управитеља један учитељ, и чак су депутације ишле влади и молиле, да се владина одлука у том измени, и њима пошље какав ученији (? !) човек; ал није помогло, влада оетане при своме, и Кер је ма и на већи степен, ал тешким срцем отишао на свој нов посао, нов рад и нову борбу. Он се тешким срцем растао Руле, јер је она му дала полета, гласа, вервог друга и толико искрених пријатеља, а полази у крајеве и кругове, где га с презрењем, омаловажењем и негодовањем дочекују. Био је 4. Анрил 1859. год. кад је стигао у Валтерсхаузен. Ладан и мутап дан, вели он, беше тада, а таки је и дочек био. Но шта ће. власти наређују, а он као покоран син, слуша. Кад је завирио у школу, има шта п видети. Учитељи немају сталне плате, него се плаћаху прирезом грађана, баш као оно што код нас и данас бива ио селима неким, да учитељи сами прибирају плату од родитеља дечијих. У тим приликама учитељи су зависни од воље и расположења грађана. Ако им децу казне ил запоставе, одмах се свете и не плаћају, или одправе децу своју у приватне школе. Осим тога био је тамо заведен обичај, да се деца бољих и отменијих родитеља и седи-