Školski list

било међу пријатеље, на последак и на разговор. Сад је и она доколна, обукла се, па ће и она мало међу добре друге, да прекрати време у пријатељском разговору. Лепо је време. Изишла је на сокак, а тамо већ седи пред чијом кућом више домаћица. Ту се отпочне жив разговор о кући, о селу, о деци или већ о другом чему. Па је л' те како је то лепо, како дивно погледати на тај збор! А замислите, да се нешто сад учитељица приближује њима! Како несу навикле, да и учитељица кад дође у н>ино другатво — све би оне зацело држале, да ће их мимопћи. Ал' учитељица кад стигне до њих, па им рече, да је дошла, да види шта оне раде и да и сама мало поседи, — та то би им зацело била велика радост, која би их у први мах са свим збунила. Но на брзо би прошла ова забуна, а очита би им се радост у том показала, што не би знале, где да нађу места новоме госту. Па како би тек после дивно било, кад би их учитељица унитала, о чему су говориле, те да — ако је тема разговора била згодна за њен рад — и сама се упусти у даље разговорање, или да отпочне какав нов разговор о другом чему, а у току целог разговора искреније и дружевније не као с катедре — све оно да. гледи да изнесе, што год би се на тај разговор из поуке и искуства односити могло. Тиме би учитељица и забављала их и поучавала. Тиме би ширила леп глас у опште о учитељицама нашим, па би је народ оволио, он би је хвалио, а и благосиљао. Но ово је тек једна прилика, а где ли су још друге, које се учитељици за зближење к народу пружају и саме, па где још опег оне, које би она гледала да сама створи! У свима тим приликама она би могла да врши позив свој, који јој у народу припада. Тако би и у маси народној, која је већ преживела доба школско, па можда и без ове, или оживљавала знање из школе, које је време с бригама већ утрло, или сејала ново. И једно и друго је веома важно, и с једним и с другим би много постигла у учењу народа. Нашим Срнкињама и матерама овим би се полако отварале очи, па би сву погрешност дотадањег свог рада као матера и домаћица брзо увиделе, те би се онда исправљале, а ваљда не треба ни да кажем, колико би се тиме постигло. Но ево да споменем и оно, што би могло служити као прилог за помоћ у том раду наших учитељица са народом. Ово ћу да поделим на двоје, јер учитељица би, зближењем уз про-