Školski list

— 153 —

не унотребљују ни ону прилику, која им се сама наметне, а да му се ириближе. Ово — ја тако мислим — никако не би требало да је тако. Та — као што сам и нанред већ рекао и ммсао на народ је била једиа од оних, које су њима живот створиле. За то, пре него бих се упустио, да подробније говорим о њином раду у народу, пре свега ја бих им и опет саветовао, да што чешће, управо увек, нађу се међу љиме. Са оВим би оне њему много помогле, а он уме да да благослава и да је благодаран и на најмањем доброчинству. Јесте, да ово није велика награда^, бар како се у данашњем материјалистичком свету схваћа, али она ствара душевно спокојство и чисту савест. А ово треба да је и учитељицама и учитељима најсветија тежња и најмилије задовољство. Не могу, а да овде и то не споменем, да је доста писка низина, у којој наш народ живи обичним сваккдашњим животом својим. Па у први мах, кад би се учитељица међу њиме нашла, можда би и саломила јој вољу низина та, кад би зар са ње који пут се и румен морала лицем њеним да оспе, ал' бага овде се иште од ње највећа енергија и најистрајније делање. Она се никако не сме спустити у ту н и з и н у, већ сву снагу мора уложити на то, да и народ изведе из ње, на да га попне на ону вис-ину, на којој се она налази. Је ли ово постигла отворила је двери за даљи успешан рад Одлучној намери и гвозденој вољи ни ово се не ће отети, а не ће у толико пре, што наш народ није као исписана књига, где се ни словцета више не може да упише, или да је као дрво, које се не би дало више ни мало довијати — не, уз њега још увек пријања лепа и добра реч, па већ у првом маху он јој излази на сусрет. Само ако буде која учитељиц г покушала, да који пут изађе из одељености своје и у народ — брзо ће се уверити о овоме. Већ на првом кораку јој изненадиће је нријатељски дочек и предусретљивост. Тај улаз у народ створио би јој велике душевне насладе и уживања, а и иначе — како би лепо и узвишено он изгледао већ по самој спољашности својој. Замислите само недељни или празнични дан. После подне је домаћица већ све посвршивала у дому, испратила је дечицу на игру, а старије мушке главе разишле се било међу родбину,