Školski list

— 184 —

У таком немарном дремежу^ учитељица мора биги оаза, која ће да оживљава и заноси ту најближу околину своју за народ и напредак љегов. Она никако не сме и сама да одмахне руком, па да и она уђе у то коло нерада, већ свагда мора бити будан стражар, да нико не клоне од околине јој те. Она је ту позвана да буди, да диже и да одушевљава. За то треба да гледи, да, ако је само могуће, оснива женска удружења, која ће имати ту свету цељ, да помажу наш сиромашни народ и да и у њему самом шире свест и одушевљење за будућност његову. Овака удружења под називом „женска задруга" постоје у неким већим местима нашим, па што не би могла баш и у ком селу. А са заузимањем учитељица би га могла основати. (Свршиће се.)

АМАНЕТ ВАМ БРА&О ФОНД ДР. БОРМ НАТОШШЋАI II. Када не бесмо сретни да прославимо тридесетогодишњи рад великог покојника нашег. Када не ћемо доћи до учитељске скупштине, а и сабора како аеће скоро бити; покажимо да поњамо положај, у ком се налазимо, и прегнимо, не збунимо се ; коракнимо напред, од тугованке никакве користи ; и покажимо, да је др. Ђорђе Натошевић, био, јесте и остаје наш и нас свију учитеља: „бабо" .... Одазовимо се сви до једпог. Погледајмо око себе. Ено на све стране омладина се буди; на све стране пушта од себе видљиве знаке своје омладинске свести ; ето народ је достојно прославио заслуге србског гуслара Бишњића, да унесе и освежи његов му по народ користни рад. Зар ми да ћутимо? Зар да се чинимо и не вешти; зар да ћутке иређемо преко гроба нашег великог „ бабе и ! Зар да нокажемо да га нисмо разумели, ми којима је највише говорио, ми, за које се иајвише старао и бринуо; Ми, којима је он отац . . . „бабо" био! Не, учитељство неће да призна да је др. Ђорђе Натошевић, да је „ бабо " умрво. Др. Ђорђе Натошевић је жив, и он живи међ учатељима — децом својом. Он је жив и живиће вековечито . . . . та његова мисао погинути неће! Јест, борче победоношче! За цео народ целог свог века радио си, цео ти је народ захвалан. Тридесет си година неу-