Školski list

— 189 —

иревод српски употребљавали дошли би у већу забуну, што се разумевања тиче, иего кад би сам славенски текст пред собом имали. Морао би човек сваки стих из дотичних псалмова наводити за доказ ове разлике и грдне забуне коју би овај часловац проузроковао, кад би се за школску књигу примио. Ја ћу само неколико такових места овде навести. У Есалму 90: реч „помошч," коју свако дете разуме преведена је са „заклон"; реч „кров" која је чисто српска преведена је са „сјен"; реч „плешма" преведена је са „перјем"; „ВешБ" зове се у преводу „помор срлш,и" нреведено је са „болест" ; „ василиск " зове се у преводу „лав" ; „оуповати" преведепо је са љубити ; „исполнњу" преведено је са „наситићу". У псалму 103; „кожа" преведено је са „шатор" ; , ;и 7 среди камениа" преведено је са „кроз гране" ; „древа пољскаа" зову се дрвета Божија" ; „твар" зове се „благо" „безаконици зову се безбожници." — Ал најчудноватије преведено је: „Господи возвах тебт>". Свако дете српско зна да то и српски значи а у преводу навалице једно за другим пет пута стоји овако: „Похити к' мени Господе"! То је ваљда за то што у Лутеровом нреводу стоји „Ш1е јц нпг Подобне су разлике и у следећим стиховима, и то баш онима који се најчешће у цркви поје. У псалму 24 реч „держава" преведена је са тајна, а то је сасвим друго; мало ниже опет се наводи да: „Скорби сердца моеги> оумножишаса" значи на србски : нек „разшири стегнуто срце моје" а мало даље; „незлобиви и прави прилвеплахусн мнб јако потерпјех тја Гди" преведено је овако: безазлености правда нека ме чува, јер се у тебе уздам Господе. Оволико нека буде доста за доказ, да поменути часловац Нешковићев не би служио на разумевање црквенославенског текста, него да би баш и учитеље и децу употребљење истога у забуну доводило. (Свршићс се.)

ДОЕШ ВАСПИШАМ. (Одговор г. М. Нешкови&у.) Нешковић ми замера и то, што сам у ред минерала уврстио ваздух и воду ; али ме извињава сам у неколико, наводећи, да има минералога, који тако чине ; него само нека је једна „приметба" вишв. На стр. 67. стоји ; „Познавање меота и околине", — а г. Н. вели : „Код познавања места, тла и околине тражи се" . . . Па ни ту не наводи све верно — изоставио је н. пр. башту ; а узео је у строгом смислу познавагве земљорадње и сточарства, заната и трговине, — ма да ја кажем само то, да „варош.ко дете познаје најбоље онај занат, којим се баве његови родитељи, или који други сродници, или бар познаници; дознаје добро оне радње, које му иадају веИма у очи (као трговина са детињим играчкама и са носластицама) или се на далеко чују (као ковачка радња), и које његови родитељи чешће требају теи дете воде тамо и аоказују му , како се шта ради атд." (стр. 68.), -— и велим, да је добро , „да дете од свега тога што више тачно сазна". А зар то није добро? Па и ту сам казао, да просторно схватање бива „од шесте године иа даље" (стр. 70.) — А што г. Н. вели, да се то нрописује тек