Školski list

и певању шчитавање нотних знакова, при цртању бојадисање или промена боја, извлачење потезова тушо;Л, или ренродукција у другом положају, ири гимнастица изналажење нових начина из старога веџбања итд. У граматици гшсмено разглабање дојединих реченица, или изналажење згодних примера за научена правила. Или исписивање истих правила по сећању на школском ча^.у. У историји писмена израда дотичнога дела у изноду, или дисиозиција овога у појединим цртама, При земљоиису састављањв и групирање дотичног наученог градива око друге нолазне тачке, прецртавање иојединих делова света, различита мерења на земаљској лопти. При природним наукама можемо употребити за овај смер збирку биљака, и уређивање истих збирака по каквом лакшем и бољем начину и реду. Писмени опис појединвх предмета. Код рачуна може учитељ задавати такве примере за које дете само треба да изнађе правило, обратно итд. Оваква би понављања веома нодстицала децу на саморадњу. Онда би истина нашла у свему по нечег познатога, али би нашла и многог чега где би морала да мисле и размишл,ају, а ово би и за учитеља било од врло велике користи, јер би добио истиниту и лепу слику о спреми својих ученика. Он би требао да сваку радњу дечју нажљиво прегледи, да ногрешке нодвуче или каквим другим начином означи, и за себе их испише, да такђ д,еца сама исправе те погрешке, а с друге стране, да учитељ, увидев какве се погрешке чешће налазе, може их искорењивати новим разјашњивањем за то потребних одељака. Док су повављања ради увеџбавања свагда иотребна носле сваког већег и округлијег одељка, дотле друга врста понављања тако звана погодишња понављања тек после сваке половине школске године треба да се предузимају. Овим погодигањим понављањима ће то бити смер, да питомци добију потпун преглед појединог свршеног дела из дотичног наставнога иредмета. Због тога при овому понављању не треба се поглавито за то старати, да дете каже оно гато је научило, него да сву ту округлу целину уме да с другога почетка у једно збије и приреди, и да уме дд, одели важно и значајно од незначајнога. За то нека н. пр. код историје све догађаје нодели на поједине одељке, или који ће одељци уједно бити и- периоди, нека састави таблицу за израчунање времена, нека испигае све владаоце по реду владања њихова, нека изређа важнији рад ових појединих владалаца, нека у појединим ратним походима израчуна све битке, нека назначи путеве, куда су које војске путовале итд. ; код земљописа нека разреди наставно градиво по појединим природописним предметима, или по распростртости појединих л>удских нлемена, или по земљописним Формацијама итд.; код природописа нека минерале разреди по употребљивости им, биљке по користи, гатети им или по каквом (Линејову или природному) поретку ; код рачуна опет нека поједине рачунске радње изређа но извесном реду итд. Нека дакле код свакога нредмета иставља свргаено градиво у новој ®орми, али тако, да дете може потпуно владати дотичним наученим материалом, л да врх њега добије чист и поуздан