Školski list

— 68 —

Ето, како стоје „ недоследности и контрадикције", које је иро.нашао г. Н. Из свега се види, да се г. Н., како ми се чини, налази сам са собом у некој противуречности. (СвршиКе ое.)

ЛАЗАР ИЛИЈЕВИЋ,,

србски иародни учитељ.

Ш Ш \

(Живот, смрт и погреб чаковачког учит. Илијевн^а.) Да би се могло увидити, шта вреди добар, вредан и савестан учитељ у једно' онштини и шта је томе посљедица; то ћу покушати да опишем жив^г и погреб скоро преминулог младог Чаковачког учитеља. Лазар Илијевић родио се у Црепаји 1855. год. па пошто јеУ. разр. реал. школе у Панчеву свршио, послушавши мој брацки и пријатељски савет, ода се на тежак али и најплеменитији учитељски рад. Свршивучитељска течај у Сомбору буде по препоруци управ. учитељ. школе госп. Н. Ђ. Вукићевића у Чакову не само једногласно за учитеља изабрат, него шта ваше дођоше и неки одлични чланови исте општине чак у Црепају и умолише брата Лазу, да се мане Карлова, где је у исто доба био опет изабрат, него да се прими Чакова, које напослетку и буде где је 9 год. као ,учитељ служио све до своје смрти. У какав је тамо био, нисам с њиме живио у Чакову, да би могао сам рећи о њему и свету изнети, него сам на дан погреба његовог имао ирилике чути од неколико најугледнијих тамошњих грађана о Лази ово : дајеживио Лаза Илијевић за свети позив свој, да је био савестан у вршењу свију својих дужности и у школи и ван ове; да се очински старао за њему поверене ученике, једном речју да се осећао сретним у учитељском раду. Даље слушао сам са уживањем као његов верни друг, да је и изван школе био народу своме од велике користи, да је био врло уљудан ирема свакоме Србину и несрбину, да му је живот служио и народу и деци као образац ваљаног моралног владања и врло леног понашања, да је особито лепо живио са својом општином и родитељима дечијим а поглавито, да је радо виђен био у друштву изображених и отмених грађана Чаковачких. Даље чуо сам а и сам сам знао, да је био врло родољубив и да је употребио сваку дану прилику да ради у корист општега добра. При оснивању читаонице и певачког друштва, чији је и тајник био, радио је и саветом и делом док се није спровело. Био је увек међу првима да се приређују народне светковине, беседе и јавла предавања и једном речју онакав, какав само ваљан учитељ треба да буде. Када сам ово све слушао, радовао сам се, што нам је Лаза такав био, али сам уједно и плакао што Срби таког раденика, таког узор учитеља изгубшце. Да је ово пак све истина била,