Školski list

— 201 —

дузкност је свакога нојединога, да настоји, да се несложни сложе, ненријатељи измире, јер знамо, да два човека, који живе у неслози, могу множину других људи замразити и од лепе и узвишене ствари одвратити. А сви треба да имамо на срцу своме једину спасснссну девизу: „Сви за једног, један за све," — па да видиш лепе среће и напретка свима, општу ствар и општи интерес предпостављајући индивидуалности и личним интересима. Плата нам, истина, није велика — и ни близу не одговара трулу, који полажемо, но инак ни удруживање учитељско није скопчано с таковим трошковима, које не би сваки учитељ ради своје сопствене олакшице, користи и напретка подмирити могао, када сваки поједини често потроши и више новаца на разне начине, за које сам признаје, да није морало бити. За то немојмо се изговарати којекаковим неосновним разлозима, већ будимо достојни просветитељи народни, те осветлајмо образ и себи и иотомству своме; будимо чврсти ноборници народа свога, на чијој је застави нанисано : „Нросвета и благосташе народа !" Не плашимо се никакових запрека, не клонимо духом, ако нам што не пође за руком! Што се не иостигне данас, ностићи ће се сутра. „Тко се одлучи, тај получи." За то, мили садругови, удружујмо се, јер пословица вели : Камен до камена палача, зрно до зрна погача. Којему је год до нроцвата свога сталежа стало, нека свом снагом својом у своме кругу ирегне и настоји, да се ова замисао што лакше остварити, те овакова учитељска друштва што ире и сигурније устројити узмогу. У овом погледу би и предпостављене школске области, а особито школски надзорници својом иницијативом много допринети могли. Нетко мора псчети. За то је и дао Бог, да ова замисао не остане глас вапијућег у пустиљи, већ да њено семе падне на плодну њиву, на којој ће обилатим плодом уродити ; да нађе одзива у свеколике браће учитеља, те да сви листом псврве у заједничко коло на мегдан, да окушају своју умну снагу у просветној борби за напредак своје млађане узданице и омиљеног нам народа српског, те да тако сваки узможе по нешто допринети на олтар опште среће и благостања, што ће нами на част, а роду вашем на корист, дику и понос служити. Само тим начином т. ј. : устројењем учитељских друштава у свима појединим срезовима — држим, да би се омогућило, да сви учитељи сходно светом, узвишеном и нлемепитом нозиву своме сав свој живот иосвете школи и њеном унапређењу; само тако би наша народна школа могла давати корисне чланове човечанства, верне честите и ваљане држављане и праве челик-Србе, достојне својих дичних прадедова. Само би тим начином помогли и себи и народу своме, а тада би нам м сунце леише среће и благостања синуло.