Školski list

ДОБРИ И ВЕВАЉАЛИ СИВОВИ. За поуку народу написао Љубомир Лотић. Прештампано из „Садашњоети." В,ена 20 новч. МИРКО и ГОЈКО. Приноветка за децу. Нанисао Хр. Шмит. Превео Ј. М. Цена 75 нов.

ЈЛВНА ЗШШОСТ. У неизмерној туги за премилим, добрим и незаборављеним сином нашим Миланом од дана смрти његове, па све до данас указује се нама и нашој ојађеној породици не само овде у месту, него и са свију страна, куда је тужни глас о вељој жалости нашој допрео, најтоплије саучешће како од појединих лица, тако и од славних зборова, друштава и општина. Нисмо у стању свакоме посебице захвалити на великом том и редком саучешћу, које нам се са свију страна у преобилној мери указује, на с тога са овим у име миле деце наше, две сестрице Миланове и јединог брата, изјављујемо нутем јавности најискренију благодарност нашу свима уваженим пријатељима, који нам у нрезјелној жалости нашој утеху пружише. Пре свега нека је хвала најнречаетни]ем господину Љубомиру Купусаревићу иротопресвитеру и иречастном парохијалном свештенству сомборском, који су драгог нам нокојника на најсвечанији начин по обреду светога православља у храму Божијем опојали и до вечне му куће спровели, а нашу вељу тугу речима светога Евангелија и надеждом вечнога живота ублажили, а особито нека је хвала пречастном господину Јовану Јовичићу, свештенодјакону и катихети, који је при опелу Милана нашег утехе пуно надгробно слово о животу, смрти и вечности говорио и докторанду нрава г. Ђорђу Ђуришићу, који се после „Последњег цјелованија" њежно оиростио са покојником нашим у име своје и осталих његових другова красном беседом, у којој је живо нацртао лепа својства племените душе нашега напрежаљенога сина. Нека је хвала славном српском певачком друштву сомборском, које је при оиелу Милановом из почасти складно и дивно појало, као и питомцима српске учитељске школе, који су на заупокојној литији пред износом тела покојниковог из дома родитељског, а по том наизменце са принравницама при целом спроводу тужно „Свјатиј Боже" и „Христос воскресе," а при спуштању љубимца нашег у гроб „Со свјатими упокој" и „Вјечнаја намјат" умилително и велељепно однојали. — Хвала нека је верном побратиму и друговима покојниковим, честитој приправничкој омладини, сродницима и пријатељима из Сомбора и Вршца и осталвм велеуваженим особама, које су миомирисним и неувелим скупоценим венцима са значајним надписима самртни одар предрагог Милана нашег украсили, као и оним друговима његовим, који су га с горућим буктињама до вечне му куће свечано одпратили. — Хвала уваженим колегама мојима : господи проФесорима учитељске школе и целокупном учитељству српске више девојачке и свију српских народних школа сомборских, који су мени уцвељеном родитељу у дане највеће туге моје у стану мом корпоративно саучешће своје