Školski list

— 111 —

извиче за председника Н. Грујића, за подпред. Душана Стојшића, а за перовође; Љ. Лотића, Костића, Јевр. Жиковића и Косића. Н. ГрујиК нозива конФеренцију, да се изашље депутација, која ће позвати и допратити г. новереника наше највише школске власти. Мата Косовац (Меленци) напомише, да по парламентарном животу прво се морамо конститујисати (тако је!) па онда по г. повереника слати. Г. Дим. Долга (реФ, школски из Темишвара) моли, да од учитеља једап најстарији заузме нредседничко место, а један од најмлађих перов'|ђско. И по томе г. Т. Јаникијевнћ (Сегедин) но старешинству заузме ирезидијум, а г. В. Лазаревић (Средиште) неровођско место. Председник позива скупштину, да бира себи председника. Већина се гласова чује за Грујића и тако председник по старешкнству прогласи Грујића за председника скупштинског, који заузме председничко место. 77 редседник позива скупштину да бира подпредседника, једногласно се извиче Душан Стојшић (Сента), за перовође: Лотић, Костић, Јев. Миковић и Косић буду изабрани једногласно. Председник велм, да треба : да су бар два перовође из Сомбора ради веркФиковања записника, — дакле, да се још двојица бирају. Миковић перовођа мећутим захвали и на његово место буде већином гласова изабран Ј. Б.Јагојевић. Председник нроглашује скупштину за конституисану и поздравља скупштину овнм речима: Сл. скупштино ! Удостојен великом иочашћу и овом ириликом као председник скупштински, позивам вас, да озбиљно, достојанствено и тихо отпочнемо онај рад, у име кога амо дођосмо. Године 1886. на учитељској скупштини у Сомбору одпочесмо рад о организацији целог учитељства у потиуној делости својој; но данашња скупштина и ако не може: да настави свој рад у целости своје организације, оно, по даном делокругу, ваља нам радити на једном делу школског питања. Господо и браћо моја ! Ко хоће о нечему да ради, тај не сме бити конзервативан; њиме мора напредни дух руководити; ово важи код сваког рада, а особито код овог, кога ми имамо данас да извршимо. Оно, П1то ће се радити и израдити, ваља: да је излив нашег највећег уверења и најбољег знања, јер то ћемо, господо, да изнесемо пред оне људе, који су позвани, да тај рад уваже, или одбаце. — Господо моја, чули смо у храму Божијем из св. Евангелија преко уста најпреч. г. проте, да онај, који иште: даде му се ; који тражи, налази ; који куца, отвара му се. Закуцајмо и ми на срца свога народа... на срца наших посланика за црквено-народни Сабор, па ће нам се за цело оно достојно и одазвати. Позивам вас, браћо и господо, по ново на трезвен и обазрив рад, да се осветла образ српског учитељства, који ће нам за цело и плода донети. — Живео! Председник позива скупштину, да се избере депутација, која ће отићи по вбл. г. Н. Ђ. Вукићевића повереника В. Н. Ц. III. Савета. Изабра се депутација од много чланова нод вођењем Н. ГруЈића, да иду но г. иовереника. После кратког времена г. повереник опкољен депутацијом и много-