Školski list

157 —

Онај који поучава младеж, чија мисао још наличи на огледало у тами, мора на троје назити: да нрво јасно и разговетно приноведа о намишљеном предмету, а то му је правило; за тим да речено нримером покаже и најносле да понавља, док ученик по све добро не научи и разумети и приповедати и радити; ово последње зове се веџбање. Дакле: правило, пример и веџбање воде наставника к жуђеној цељи. * Да учитељ пажњу у школи одржи, не сме допустити, да и ко говори, шапће, миче се, наслања се, под клупу глсда, или да се у што заблене, док он разлаже и приповеда; мора помагати ученицима, да оно, што се предаје лако схваћају и добро иамте; даље: да у сред предавања често управља питања на ученике, да се осведочи, да ли назе на оно, што се говори. * Учи децу, да чине, што ти чиниш; јер децасу као мајмуни, што виде, било добро, било зло, одмах се за тим поводе. За то треба : да се родитељи, дадиље и чељад понашају трезвено, мирно, озбиљно, учтиво, а свагако морално и то деци за љубав ; особито пак учитељи треба да су најодличнији људи, да се понашају и владају љубазно, да су права огледала постојанства, јер се ученици стално на њзх угледају а за њима поводе, * Уз наставу увек треба придодати деци и поуку: све, што чине, паметно да чине и да знају: за што треба тако да чине. * Децу треба примерима и опоменама непрестано навађати, да буду постојана у добру, а у супрот томе ваља их уклањати испред рђавих иримера, гадних речи и разговора, који би јој душу кварили и тровали. * Дангуба учи грешити ; јер мисао не уме мировати, па ако се не бави са корисним стварима, бавиће се са које чиме, са стварима празним, варљивим и ништавим. Због тога је врло корисно, да се деца увек нечим добрим забављају, било то игром, која би била у помоћ здрављу, или која би мисао бистрила, само да им прође време и да се не дангуби. * Где нема казни, нема ни бојазни, * Запта и казни мора бити не толико учења ради, колико ради владања, да на име отац, мати, васпитач или учитељ не трпе, ако опазе на деци што непристојно. * Побожност се најлакше даје усадити у човечје срце пре него што се и каквим настраностима натопи, натруни и препуни. * Прве три године —то судоба младости, кад се што се с њима роди — и развија, наличи дивљаштву, које се мора обрезивати и питомити. * И треба да ослепе они, који одвраћају очи од светлости. * Немој никад казнити дете у школи због науке, или за то, што