Školski list

јо нарочито ради п]»оуетроЈати1>а школа п оио јо имсповап школскпјом упраш1тољом. Прпм. преводпоца. 0 Јанковпћу има расправа II. 1). Букићсппћа : „Сјшскс школе у XVIII. столећу", штампана у „Ирвом пзвјештају о јавном учит. приправпичком заводу српском у Сомбору." Сомбор 1863. — БиограФија Јанковића изишла је у I. св. .Ђетописа 1826. год. Рад Т. II. Јанковића у Русији оцијењен је у саставу А. С. Вороиова: Материјали дл.а истории просвјешченија в России в XVIII. ст. Теодор Иванович Јанкович.При ревизији Смолнога инштитута открио је он све махне, које сам ја навео. Јанковић је увидио велику потребу, да се школе морају преобразити, с тога приступи слиједећијем реФормама: он је завео -учење по рускијем учебницима, измијенпо је сустав учитеља и учитељица, а за иадзорнике узео је учитеље. Такођер се је енергично понашао према шггомицама : многс, које су се иоказале неспособне ићи у онај разред, по преслушању вратио их је Јанковић у нижи разред, засебпа поучавања са сваком ученицом била. су прекинута и учитељ је морао на једном занимати сав разред. Плодови рефорама ноказали су се паскоро. Кад је кроз годину дана царица присуствовала на испиту у Смолном инштитуту, била је носве задонољна п са предавањем и са успјехом. Ово јо у кратко што се можс рећи о почетку женског образовања у Русији. Како видите почоло се је опо за то, што јс влада увидила важност образовања женскиње—као члана нородице п друштва. Из почетка било је дано првенство затвоЈ»еном опразовању, за то, јер је нородица сматрана била ноквареном и неспособпом за васпитање дјеце. Када се је нравстленост у друштву нојавила, када се је неновјерење породицс к васпитатељској споеобности разагнало, нијс било више разлога држати се затворенс системе васпитања и тежња друштва за васпитање ћери задовољена је отварањем женскијех гимназија. ' Прсвео К. Д.

ШКОЛЕ У ЦШГРАДУ. Цариград има много и од различитих иародногги грађана, које народностн Ј 'една према другој у великој противности стоје. Па у каквом одношају оне стоје једна према другој, тако им стоје и школе. Имају школа, које једва заелужују тога имепа и у њима су учнтељс-ке с-наге такве, да не би могли ни у једној нашој учитељској школи оспособљење добити ; али имају и таквих школа, које се мсгу мерити и са нашим најнанреднијим школама. Владајуће је племе турско, али им школе не сгоје на нввом месту. Гогово се у свачем разликују Турци од других европских прос. оћених парода, па тако и у школама. II не само од европских просвећених народа да се разликују, него и од самих суграђана својих друге народности. Истина, они имају врло добро изЈ >ађен закон за школе како ос-новне, тако и више наЈ >однс, на и за с-амо свеучилиште имају стручњачки изра^енс законе, али све бадава. кад јс закон само на папиру, а у ствари се врло мало од 1вега иснуњава. У ДаЈ)Ш'раду имају Турци и неколнко стручних школа, али се ов е