Školski list

— 90 —

гарицу,. учтиву, оштроумну; носве ириличну ио (.■нол.ашиости. Што се тичс наука, то су со једне од н.их училе за то, што јо у то доба била ногреба ради разговора у гостила, као: хералдика, историја, митологија, а]>хитектура, а друге — јер еу сс могло ирилагодити у домаћем госиодарству, као рачуи, економија и ручни рад. При иснуњапању таке цијељи и сам обим иредавања онродјољавао се је овом цијељу, тако н. нр. из рачуна била су доста само два нравила: сабираље и одузиман.е. И таково носматрање тако јс годило укусу руског друштва, да су многе жонске држале кроз 100 и више годииа, да јо женскињу из рачуна доста знати у том размјеру. Ако је за унраву друштвеног рада основан био савјет старател.а, инак јс веносредна власт била предана началниди. Она со морала старагио испуњавању устава, морала је заслужити оншту љубав и бити иримјером ученнцама и учитељицама; од њене воље зависило је онредељсњо особа за све дужности код куће, што се је тицало васнитања, обучавања и уздржавања, такођер промјена и отпуст овијех особа. У помоћ јој се одређује управитељка и четири надзирате. ! вице (по једна за сваки узраст) за надзирање чистоће и учтивости ; оне су морале пазити код стола, „да ли се илеменито и доликујући држе и да ли пристојно једу;" дужно су се биле чувати од јарости и ако су морале казнити, нијесу смјоле дјеци саопштавати домаћијех препирака и огорчења. Рад учења и непосреднога вас-питања дјеце одређује Ј % учитељица; по четнри за два млађа узраста, а но двије за два с-гарија. У случају, да се пе нађе међу женскима вјештијех учитељица, дозвољавао је устав и учитеље, који су имали долазити у одређене часове. У вријеме њихова нредавања надзиратељице или учитељице, пије су смјеле отићи из разреда. Није нрошла ни једна година (31. јануара 1765.) од дана, кад јо отворен завод за племићке дјевојке, изађе указ, да се утемељи исти таки завод и за грађанске дјевојке. Као што је за нлемићке дјевојке већ устројен завод, такођер и уз академију умјетности за грађанске дјечаке, а јер, „за корист друштва не мање треба да би се и грађанског чина женски спол васпитао у добронравности, у нриличном знању и у ручном раду, с тога се одређује да се при Воскресенском маиастиру у нарочито одијељеној згради подигне школа за малољетне дјевојчице, које ће бити под управом началнице." Расноложење нове школе било је исто као и утемељење нрошле године. По што се претностављало да ће се у новоосновану школу примати биједне и сироте дјевојке, то се је морало ностараТи да се обезбиједе и но изласку из инштитута. При ступању у инштитут илаћало се је у ту цијељ за сваку по 50 рубаља; овамо су се додаг.али новци, који су добивени за нродани рад питомица; та свота додијелила се је међу опе, којс су свршавале, то им је био као мираз. Ако ее пак дјевојка није удавала, то је она могла ос-тати у инштитуту још 3 год. и тада, кад је ностала нунољетна, узела би свој новац и оставила би инштитут, имајући увијок нраво обраћати се за номоћ и заштиту совјету старатеља. Тако се је материнскп односио инштитут својијем питомицама. Мало јс то. Пошто је царица хтјела иомоћу васпитања образовати треће друштво, које је у нас недостајало, то је јасно, да су питомицо инштитута моралс бити елоббдн-е и иијееу Се могле обраћати у робове, јер у том случају,