Školski list

— 74 —

дина! Прође и то, мене изабраше и именоваше баш онде где сам највећма волео. — Сретан ја пресретан ! Помози Боже! Дођем на штацију. Господин равнајући учитељ престави ме учитељском збору, који је с мојом особом бројао шест чланова. Честити људи, угледне госпођице, а сви заједно хваљене учитељске снаге. Мене подузе необично неко чуство радости зачињено страхом, та лепо је назваги се „народним учитељем", али одговорност ! 13е:ћ у положеној заклетви код котарске области, дао сам веру и обећање, да ћу дужности учитељске вршити онако, како би то било часно и по народ и по завод на ком сам именован. Човек је чедо греха, а у учитељској се служби љуто казпи грех ! Свемогући Боже, дај ми разума, да ми рад у просветном храму уроди корншћу, дај ми снаге да савладам тегобе и страсти људске. — Теби на славу, а роду и народу моме на корист! Таква од прилике бејаше прва молитва моја. Господин равнајући учитељ ме уведе у I. разред мушке школе и рече: Господине учитељу овај I. разред поверавам вашој бризи и старању. Дечице мила! Ово је од данас ваш господин учитељ. Он воле добру а нема радо неваљалу децу, слушајте га и будите добри па ће вас сво волети и он и ја и госп. свештеник па и сам благи Бог! И опрости се са мном те оде у свој разред. Ја остадох са децом сам. ГГриступии најближем питам га за име: Мирко — беше одговор. Од подпуне реченице п презимена ни трага. Посматрам децу. Лепа деца, ведра, весела, румена прави анђели. Волем их као и себе. Она су мој живот, моја срећа, моје благо, моје све! Па како су невина Боже мој, као јагањци! 0 да дивна поља мени за обрађивање! Њива добро узорана, чиста, без корова, та ту ће лако свако семе да узбуја растом здравља и напретка, среће п блаженства! Такве ме мисли обузеше оног првог сата. Од мене нема сретнијег човека. "Често ми долазе на памет речи св. апостола Павла: „И отци не раздражајте чад своих, но воспитовајте их в наказании и учении господни". (Ефес. гл. 6.) За неколико дана упознао сам свих мојих 70 ученика. Деца као да осетише моју силну љубав према њима па се иочеше и они мени све већма приближавати. Још неколико дана и споразум беше потпун. — Деца у менн гледала су свога доброг оца, а ја у њима своју послушну децу. Кратки су ми сати часом па десет. Деца ми радо иду у школу а ја их још радије дочекујем а најљубазније испраћам. —• Дан за даном недељица, месец па ево већ и два месеца, а ја са мојом младом легијом