Školski list

— 76 —

чуналишта било је 54 (са 6 мање него прошле годипе), летњих дечјих чувалишта било је 431 са 255 више). У свима овим заводима било је 102.649 деце, која су била обавезна забавишта похађати (са 28.822 више пего прошле године). Од деце која су забавишта похађала много је више женских него мушких. У тим заводима је радило 864 оспособљених забавиља (-ј- 285), 506 неоспособљених забавиља (+ 51), 926 забавиљских епомоћница (+ 218). Мушких је радило у тим заводима 63, а женских 2233. Велики број мушких је отуда, што су многи учитељи радили у летњим дечјим чувалиштима. Од особа које су у забавиштима радиле знало је мађарски 1266, по мало мађарски 56, а није знало 48. Општећи језик био је у 1.089 завода искључиво мађарски, у 80 завода са мађарским помешан други језик, а без мађарског био је други језик у 81 заводу. 1256 завода имало је 882 редовне дворапе, 826 дворана за играње, 1093 места за играње Издржавање забавишта стало је 595.514 Фор., од које је своте 17% из државне благајне узето 26°/ 0 из општинских припомоћи, 16°/ 0 школарпне. Еаиитал из кога се забавишта издржавају у последњој школ. години порастао је са 257.102 Фор., те износи 2,363.158 Фор. Број школа за изображавање забавиља иорастао је од 5 на 9. Оваких завода има у Будимпешти 2. у Вашархељу, у Пожуну, Сепеш св. ђерђу, Острогону, Сатмару, Вел. Варадину, Калочи и Сибињу. У овим заводима било је 499 ученика, од којих је њих 160 добило забавиљска оснособљења. 2. О народним имолама. Број за школу обавезне деце у 1892. год. је врло порастао. У тој години је било 2,670.095 за школу обвезне деце. И број деце која су школу похађала порастао је за ту годину са 52.110, те је било свега 2,169.692 деце у школама. Није ишло у школу 500.403 детета. Од деце која су за школу способна требало је да је ишло у школу 1,948.077 деце ; а истини ишло је у школу само 1,664.507 деце. За повторну школу било је 727.018 деце, од којих је ишло у школу само 505.185 деце. Много више мушке деце похађа школу него жепске; од 1000 мушке деце ишло је у школу 857"5; а од 1000 женских ишло је у школу 765'7 По вери ишло је у школу од 1000 римокатолика 87'76°/ 0 , лутерана 87"42° 0 , калвина 83*91 °/ 0 , унитараца 83*08, израиљаца 82*31, ист. православних 64*08, гркокатолика 61*61. Велики назадак се опажа код ист. православних, јер док је број за школу способне деце порастао са 12*684 дотле је број деце, која су похађала школу смањен са 1*587. То ће бити и отуда што је број школа у тој години са 7 умаљен. По језику од 1000 за школу обавезне деце ишло је у школу код Немаца 94 72 °/ 0 , Мађара 86*03 °/о) Словака 84*56°/о, Срба 76*76, Хрвата 74*41, Вусина 70*48, Романа 57*44. Као што се из овога види, Немци се најбоље старају за школовање своје деце, јер они су од свију народности на нрвом месту. Читаву годину ишло је у школу 84*52°/ 0 од броја деце, а мање од 8 месеци ишло јо у школу 15*48°/ 0 . Са свима потребним училима било је снабдсвено 91*65°/ а а није имало учила 8*35°/оГодине 1891 2. од 12.661 општине имало је својих школа 10*690 општина, са другим општинама у свези имало је 1*757 општина школу, а није имала ни једну школу 214 општина. Ових последњих се умалио број са 30. У тој години било је 16.917 народних школа, са 47 више него прошле