Školski list

— 162 —

животу, не обзирући се на то: да ли је оно велико или мало, јер свако је занимање похитено, ако је потребно и корисно по друштво. Премудри иромисао божији уплео је сва звања и занимања у један венац који се не може прекинути, а-пажњу над тим венцем поверио је земаљским властима, које бдију над тим, да би једно звање подржавало друго, и тако да буду сва у једној целини. И слуга олтара господњег, и званичник грађанске власти, и војник и земљоделац, сви су достојни поштовања, само ако савесно врше дела, која им у делокруг спадају, јер они сви узајамно служе на срсћу људскога друштва, и пружају друг другу руку узајамне помоћи. х!ли ако ми, занимајући се уређењем садашњега живота наше деце, изгубимо из вида главну цељ човека — живот вечнп ; у том случају за њихову срећу нисмо баш ништа учинили, но речима Спаситеља: јер каква је корист чиве1:у ако задчбије цео свет, а изгуби дугиу своју? (Мат. 16. 26.) Каква је корист, ако им набавимо само прнкремену и кратку срећу садашњега века, која пролази као сан, а лишимо их вечите радости, када им прибавимо велике и слакне титуле а лишимо их имена доброга хришћанина, с којим самим морамо предстаги и показати се на страЦшоме суду Господу нашему Исусу Христу ; која нам корист, ако имена деце наше буду сачувана на страницама историје а избрисана из књиге живота, која корист ако им осгавимо богато насљедстбо а лишимо их најбољега насљедстка, царства небеснога ? — Деца наша не могу бити ни истинито добри грађани људскога друштва, ако их не васпитамо да буду добри грађани наше небесне отаџбине. Не може бити веран држави онај, ко је неверан Богу и небу, не може савесно испуњавати налоге власги земаљских онај, ко не испуњава заповеди божије; не плаши се суда људскога онај, ко се не боји суда божијега. Ко нема духа Христова, или као што вели Апостол: кто )(одитх по плоти, л не по та ј се може само претварати да је добродетељан, али у истини не може никада бити тај, он се може само правити, да би тиме преварио друге и прибавио похвалу и дивљење, а тим уједно да би за себе извукао овоземаљску срећу; такав човек може имати одличне способности и много знања, али ако у срцу његову нису укорењена правила вере и љубави, само ће да вара умове и квари срца; може шта више и иза себе оставити корисне проналаске и списе, али баш зато што се тиме паштио да задобије само сујетну славу и корист у овоме животу, а не награду од Бога, сва му је награда ограничена на овај живот, а у вечности ће се