Školski list

— 163 —

појавити наг и ништав. Само прави хришћанин љу.би заиста врлину, зато што је она врлнна, и бсга од гроха, јер га је страх од суда божнја, нашти се и ради за срећу својих ближњих, јер тиме ради Господу. Ето у чему лежи цела тајна како да нам дсда постану срећна; треба дакле да их васпигамо да буду прави хришћани и да их учимо свему оном што је корисно, јер све оно што је заиста корисно, и Богу је мило, и ради се са страхом господњим. Срећни су они родитељи, који се што чешће сећају речи пророка цара Давида: „прТидит* чддл посл^шдит* стрл)(# Г ојподи!« нд&ч^ бдсх. 1 ' (Псал. 3.3. 12.) Приступајући васпитању и обучавању деце, никада се несме заборавити, да све што год учимо речима, треба да потврђујемо и утврђујемо делом. Дете не зна да размишља; али внди, и сравњујући своје поступке са поступцима других, учи се да буде добро или рђаво. Сва настава наша, па била она ма како корисна и спасоносна, губи своју снагу агсо не бива потврђавана добрим примерима и богоугодним животом. „ Ако језпке човечије и аиђелске говорим а љубави иемам, опда сам као звоио које звони или арааораи) која звечи (I. Кор. 13. 1.) Немогуће је веровати речима, ако их ми сами опровргавамо нротивним поступцима и делима. Добро учити а рђаво живети — значи јодном руком зидати а другом рушити то што зидамо. Само се онда извесно можемо надати успеху од наших савета и поука, када за потврду истих, можемо изнети онакав доказ, какав је давао небесни учитељ за потврду своје небесне науке: та дела^ која чиним, сведоче за Жеие. (7оан 5. 36.) За путевођу дела неискуснога младића, исто као и за неискусног радника, нуждан је образац по коме се има равнати. Тај образац имају бити родитељи, или они, којима је иоверено васпитање деце, па и сама власт; јер човеку је урођено да подражава ономе, кога је дужан поштовати и љубити, обично се угледамо на оне који су нам претпостављени. Тако су Апостоли угледали се на Ндчдлиикд в&ри и вов*ршит |ла, Господа нашег 1ис^сд Христа, — и победили су свет, колико својом науком, толико чистотом живота; Апостол Павле говори: „подокни л\н"к кмбдите, шкож! д3ж Хр'|ст#." (I- Кор. 4. 16.) Први хришћани угледаху се на Апостоле — и тако постадоше обрасци вере и побожности свима будућим вековима. Исто тако храбри примери мучсника и исповедника Христових саставише читаве зборове светитеља који им подражаваху. Тако исто и у друштвеном жпвоту многи подражавају добрим и славним делима великих и зна-