Školski list

— 116 —

по савету својих јадних једномишљеника учини крај томе узвишеном и племенитом животу. Доброчинства што их је она чинила безбројна су, тако да би се она могла уподобити евангелском милостивом СамарЈанину и назвати милостивом Самарјанком. У време грозних ратова 1866. године она ]е полазила болнице, тешила и дворила рањене војнике и све је то чинила с опасношћу свога живота, јер међу болнима беше и заразних болести. Тисуће сиромаха помагала је она — да не зна левица што чини десница. Још као но.ва млада, потпомагала је хуманитарне заводе у свима круновинама монархије. Тихим чином материнске љубави ставила се била она на чело свих хуманитарних завода, у тежњи да се тим начином ублаже људске невоље. Приликом свога крунисања за краљицу Угарску она је све драгоцене поклоне, које јој је држава но стародревном обичају том приликом поднела, поклонила на оснивање васпитног завода за сироту женску децу, који је и основан у Будимпешти под пазивом „Елизабетинум". После смрти сина свога краљевића РудолФа, краљица се сасвим повукла од метежа светског, те је време проводила у путовању и самоћи, а најмилије јој место беше острово Корф. Ту је она дала сазидати дворац Ахилеон за спомен сину своме, који је подобно Ахилу у младости својој живот изгубио. Становници поменутога острова јако су је поштовали и љубили са доброте срца јој. Сељаци и сељакиње су пред њом метанисале, дечица су је с маслиновим гранчицама поздрављала и сви су је називали „евлогимена василиса — благословена царица". Краљица је своју децу неизмерно љубила и као врло побожна хрипгКанка васпитавала их је строго хришћански. Речи су јој биле: „Деца нека ми буду иобожна; јер у животу налази човек најбољу утеху и окреаљење само у вери." То су речи достојне добре матере, праве хришћанке, узвишене васпитатељице; то је васпитно начело сваког доброг педагога, тога сам се начела и ја вазда држао и с тим ћу начелом и у гроб лећи, те вам га и данас учитељска омладино, као стари наставник ваш на срце стављам, запамтите га и дубоко га у срца своја ужљебите, јер вам он може од веће користи бити у животу вашем, него свака друга наука. Да је покојна краљица била добра и верна супруга узвишенога нам краља, сведоче речи самог Н>ег. Величанства, које је изговорио 7. Фебруара 1889. године пред једном депутацијом, која је дошла да Му изјави саучешће у жалости за престолонасљедником РудолФОм. Ево их: „Колико имам да захвалим у овим тешким данима царици, то не могу довољно да изразим. Благодарим Богу, што ми је дао таку сапутницу живота." Ње више на овоме свету нема. Кроз неколико часова гробница владалачке куће Хабсбуршке у Бечу примиће у себе прах узвишене покојнице; а ми скупљени овде и духом участвујући