Školski list

— 174 —

теља, те је под надзором истих подвргнут њиховом васпитавању и образовању, у колико се ово последње може назвати „образовањем", ма да се са практичног гледишта не може сравннти са оним у школи, јер се у школи образују сва деца једнако по начелима учитеља, педагога и удешава рад синтетичко-аналитички. У школи се ради теоријско-практички, а на дому само практички по уређеним својствима и моћи разума и знања, но ипак на дому има практичне и непрактичне цељи. Што се тиче васпитавања на дому, то је од врло великог замашаја по цео интелектуални развитак душевне моћи дечје у погледу религиозно моралном, те ћу тој душевној радњи посветити неколико речи. Разлика је између доброг и лошег васпитања практична и непрактична. сврха и спрема дечјег чувства за будући јавни религиозно мирални живот. На дому, родитељи својим животом и делом предњаче деци, говором их уче и утврђују у свом милом језику, те што родитељи чине и говоре, то чине и говоре деца, каковим духом дишу родитељи таким дишу и деца. Утицај васпитавања силан је на децу од примера родитељског, очев карактер и темпераменат прелази и неприметно се укорењује у сину, а материна нега, љубав, пожртвовност и вредноћа прелази у својину кћери. — За то се и каже: какав отац такав син, каква мати така кћи. —- Деца се вежбеју навикавањем на живот, рад и говор својих родитеља, што се све једним именом може назвати: васпитавањем. Родитељи побуђују и загрејавају у деци својој чувства религиозно морална или неморална, деца се на дому од својих родитеља или од чланова у њиховој близини уче учтивости или неучтивости, доброти, чеСтитости и побожпости или злу, опачини и ненобожности. Родитељи усађују у својој деци: веру, страх божји или ни једно, шта више можда све то искорењују и отупљују. А главни Фактори добра васпитања јесу: вера, побожност, страх божји, љубав, искреност, правда, дом, црква, школа, побожни обичаји итд. Но ми сви знамо како су нам одраслија, а поред њих и ова мања и млађа васпитана (част изузецима) особито она из најнижег сталежа без разлике спола. Знамо да већ и она незрела деца, ако не јавно, а оно потајно чине с-ве, говоре свашта, само не оно што се слаже са добрим васпитањем, као: пуше, псују, краду, говоре безобразне речи, туку ое и на свађу су јако одана, лукави су, безбожни су, јер под морање и строгом дисциплином долазе у цркву, а родитељи баш никако. Без икаквог побожног чувства су, у опште