Školski list

7

оузе, али сад шта ми је вајде. Стегох срце, убрисах сузе, и мени пред очи сину: школа, ученици, црква и народ, Какве ћу Боже дане нреживети у првој години учитељског живота ? 0 томе сам највише мислио. — Мислио сам још и о томе, јер сам се сетио практичне наставо свог проФесора педагогике и дидактике Н. ђ. В., да се треба брижљиво спремати за свако предавање у школи, да се деци предаје наука с разумевањем, с лакоћом, вештином, да се деца упућују на добро, а одвраћају од зла, једном речи, да се бринемо како ћемо вештије и корисније васпитавати поверену нам младеж. — Та о многом још којечему сам размишљавао и планове кројио како ћу и шта ћу радити кад примим српчиће, да их васпитавам и учим, али разуверио сам се, јер теорија је нешто апстрактно дело, коју може сваки глупан набубати, али то није једина корисна сврха нити опште важно за једног учитеља као педагога и психолога у ужем смиоиу, — а ирактика је оно право изведиво (или неизведиво) ремек дело у ком се огледа учитељева вештина у погледу теорије и праксе. — То ће се читаоц уверити из ових „Педагошких и психолошких забележака" мојих, да често учитељ изведе, и пође му за руком и оно, што држи да му није могуће извести, али то све чини — „добра воља и рад". Да не опиоујем потанко своје путовање. што спада у путописне црте, рећи ћу још толико само, да сам до Фијуме сретно приспео и разгледао многе знаменитости, зграде, творнице и морске бродове. Па тек како ми је било пуно срце, кад сам први пут угледао море. — У Фијуми сам се с оцем баш ради тих знаменитости задржао два дана. Трећег дана уљегосмо у 5 сати ујутро на морски брод и кренусмо се за Спљет. Море плаво, мирно. Брод јури, а широко море изгледа као широка равна ливада. Из далека се плаве канените стене, морске обале. Видео сам очима плиму и осеку. И то ми је било од користи. По морокој пучини, а при сунчаној топлоти играху се огромне морске рибе. У вече тога дана стиже брод у Задар око 6 сати и ту се одмарао целу ноћ до 4 сата из јутра. За време одмора, све до мркла мрака, отишао сам са оцем у град и разгледао га, а онда смо се вратили и на броду ноћили. Ах та дивна је то била ноћ, и оно светлуцање мора. Сутра дан се кренуо брод даље. Поред многих острва смо пролазили, протали смо и поред Трогира и Шибеника, старих али лепих градова далматинско приморских. Тек кад брод приспе у Спљет,