Školski list

— 132 -

модерни, савремени и слободоумни. Како је пак религија по мњењу „слободоумљака," особина људи наивних, а и како је њезина наука — предрасуда и сујевера, а спољашња јој Форма — непотребно измотавање, то је разумнога и слободоумнога човека недостојно, да се занима „мрачњачким" пословима, већ исте треба предати — да се вулгарно изразим — људима од тога заната т. ј. свегатеницима. На расположењу су ми многи разлози и Факта, којима бих могао побити наведена мишљења, но ја ћу да реФлектујем на њих само речма двојице слободоумних педагога, од којих први Ф. Вис вели : „На науку вере, која треба из учитељввог живог убеђења да извире, ваља највећу бригу полагати,"* а други А. боегШ изражава мишљење да „ и најслободоумнији учитељ може бити добар вероучитељ , ако је у истини побожан и ако зна суштину религије разликовати од облика, а ове опет ако уме сматрати за појаве које се оснивају на неопходној унутарњој религијозној потреби и религијозним идејама појединих општина, друштава, народа па и целога рода људскога."** А сада да опширније објасним остале разлоге. Према постојећим државним законима, у отаџбини нашој има разних врста школа као: вероисповедних, општинских, државних и приватних. Свима нам је и то добро познато, да наша школа у овим крајевима постоји као црквенска установа, те је тако као школа једне конФесије, вероисповеди признатћ за школу којој је циљ и задатак, да стоји у служби дотичне вероисповеди, — у овоме случају у служби интереса свете православне Цркве — те да се пашти, обзиром на захтеве општих државних закона, да своје васпитанике однегује за ваљане чланове своје црквенске заједнице. Од најновијега доба опажа се, да држави не иду у прилог школе разних карактера, те у свом тесно-грудосебичном интересу тежи за тим, да школе ове одузме од дотичних им поседника, и да прогласи школу за једноставну државну установу, која ће васпитавати подмладак чисто и једино у духу државних интереса, без обзира на специјалне захтеве и потребе појединих, данашњим даном правно признатих издржавалаца школа. Ову тежњу и намеру своју остварује држава постепено и са веома смишљеном тактиком, којом

*) В. Поуке из аедагогије с немачког превео М. Радивојевик отр. 42.

**) В. А. боегШ: А {апНаз шитезге1;е пете(; егеДеМјеШ ЈогсШоЉ <1г. Науаз Сгуи1а отр. 113.