Školski list

— 133 —

осигурава себи успех. Наимо, она гледа, да поједине муниципије, евентуално вероисповедне црквене општине својевољно одустану од права на издржавање школа, те да — бајаги — спонтано пристану и траже, да се на место досадањих општинских, евентуално вероисповедних школа у средини им подигне школа државна, којој ће наставну основу прописивати, учитеље постављати и над њоме сву законодавну и административну страну вршити држава, као једини на то позвани Форум. Наставу у вери, као сасвим специјалну ствар појединих вероисповеди, држава оставља преставницима дотичних вероисповеди гез1е свештенству, које ће се само старати, да својој цркви однегује и поднгне побожну и привржену паству; у ту сврху она уступа и нешто времена у распореду наставних часова својих школа, а гакође даје и просторије у школским заградама за држање часова из науке вере, али хоће и жели, да сама школска настава и дух исте буде изолован од утецаја религије. И у овако тешким и акутним приликама, у којима треба да смо по речма Светога Писма чисти као голубови а мудри као змија, ми сами устајемо, да — ма и посредно —- рушимо вероисповедно обележје наших школа, које и ако су у смислу закона чисто вероисповедне школе, уједно су — обзиром на одношај у којем се налази наша народност према вери, — и школе народносне (нацијоиалне), у којима се подмладак наш, сем духа религијознога, васпитава и у духу српских народних идејала. Одузимајући науку вере из руку учитељевих и предајући ју и Формално у руке свештенику, тиме ми сами и нехотице нудимо наше школе држави, која нам у томе елучају лако може довикнути: шта се плашите мојих школа, у њима вам је вера сачувана, и у њима може и мора вам свештеник обучавати децу у истинама вере ваше ; видите, да вам оне не ће ништа нашкодити! И тако ће нас које милом, које силом принудити, да останемо без вероисиоведних нам школа, тога, у данашњем добу нацијонализма, прокушаног и најчвршћег ослонца за очување пијетета према народним нам традицијама и за развијање народних нам индивидуалних особина. Но данас, када нам учитељи предају науку вере, Црква наша с правом може устати у заштиту својих вероисповедних школа као такових, износећи за разлог, да је учитељ њезиних школа, њезин веран служитељ и званичник, који под надзором свештенства обучава младеж у истинама свете нам вере православне, те предајући исту пружа деци, на темељу њезинога учења основану наставу и њоме прожето васнитање, ваопитавајући