Školski list

школске уредбе и XVIII. зак. чл. 1879. год. настављати и да је врховна автономна инстанција Школски савет — а тако исто и решења о избору епарх. школ. референата, која нису задобила превишње одобрење. Друга решења саборска, достављена делом непосредно, делом путем Саборског одбора (о одбијању молбе Н. Ђ. Вукићевића за отпремнину и молбе Д. Блажека за проглашење сталности, о спору П. М. Кочиша, Ј. Петровића), узео је Школски савет на знање и односно остајао при заузетом већ своме становишту, Спорну ствар Ђорђа Поповића п. з. еп. шк. референта, у којој је и министарсгво донело са саборским решењем равногласну одлуку, решио је тако, да је узео на знање изјашњење истога, ствар за коначно свршену прогласио, а отпис министарски, по коме се тај поступак нема кваликовати као дисциплинарни поступак, узео је Школски савет на знање. Саборском одбору пак, који је односне списе тражио, из истих разлога нису ти списи издати. У погледу спора за селидбени трошак Милана Манојловића изродио се са Саборским одбором сукоб због компетенције, о чему је Сабору засебан пзвештај поднесен. Молба карловачких грађана, да се пето учитељско место попуни стално учитељицом, и о коме је засебан извештај Сабору поднесен, решена је после поводом генералне једне наредбе Школског савета о извршењу 63. §-а Уредбе о с н. школама на задовољство молилаца. Решен је коначно и спор о награди за ц. појање у Ст. Бечеју. Наредбу Саборску о креирању стручне школске анкете извео је Школски савет тако, да је у њу именовао осам чланова на неодређено време, достављао истој питања на претрес и књиге на оцену. (в. Школ. лист стр. 21, 168, 293 ). У погледу дневница гл. шк. референта као председника те анкете изродио се са Саборским одбором у погледу надлежности сукоб, о коме је засебан извештај поднесен. Питање покомунаљених школа у бившој Војничкој граници проучавано је и пошто је прво исхођено одобрење, да отворене већ школе у Жабљу и Каћу могу као приватне и даље постојати, обратио се Школски савет на кр. уг. министарсво са више представака, да се те за вероисповедне и јавне признају, и да се и друге као такове могу поново отварати. То је питање још у расправи.