Školski list

- 620 —

заостаци из иређашњих година — али је и број поднесака растао: 1902—632, 1903—882, 1904-929, 1905—1015, а 1906. до дана седничког 1024. Сада се увек сви стигли списи уносе у седницу, те се ретко кад што због краткоће времена или другог разлога оставља за другу седницу. Нестало је и те потребе да се спис тек из седнице издаје на проучење или да се у седници решава, да се списи изнађу — чега је пре чешће бивало. У погледу званичења издате су две наредбе (бр. 25. и бр. 285. 1905. публиковане у С. М. Гласнику стр. 99. и 145. ех 1905.), које се у првом реду односе на епархијске школске одборе, али и на Школски савет, што је и посебно растумачено (бр. 3901906.). Осим тога је наређено, да се са кр. уг. министарством има на оба језика (ш Ггас1о) званичити (бр. 142.1905), и да ће се саставнти пословник за Школски савет, који се у послу налази. У ово време је поново успостављено и дисциплинарно поверенство уз Школски савет, пошто је то потреба изискивала и у њу је изабран уз председника и референта члан из места Теофило Димић. Перо је водио др. Лаза Секулић нар. цркв. тајник, који је за припомоћ доводио Милана Меанџића, односно после Борислава Брадваровића, 1. бележника Саборског одбора. Дужност школског референта вршио је до 1. септ. 1902. год. члан Никола Ђ. Вукићевић, затим до потврде изабраног главног школског референта пристављени члан Душан Стојшић, а од мајске седнице 1904. Ђорђе Поповић. Овај је у тој седници положио и званичну заклетву што су за тим и новоизабрани чланови Светозар Прибићевић и др. Александар пл. Рокнић, после и Душан Стојшић, према нракси учинили. II. Школски савет шо%извршна власт. Школски савет примио је и даље публиковао: превишње потврђени саборски закључак о тумачењу привр. уређења о епархијама, и о избору главног школског референта; саборске закључке о избору чланова Школског савета, о томе да привременост код наставника в. дев^ школа не може трајати више него две године, да се срп. ски језик у срп. учит. школи сомборској има у смислу