Školski list

— 629 -

Министарство наиме иде за тим, да од пофторних школа стручне школе створи. Али је у наредби о уређењу тих школа такове услове ставило, који се са автотомним правима не могу у склад довести, — нити их је школски савет без саборског расположења могао извести. Осим материјалног питања опасност је у томе, што по наредби државне економске иофторне школе морају сва деца посећивати без обзира на то, да ли поред вероисповедне ностоји „опћа" пофторна школа и да ли деца ту школу посећују или не. Жупанијски управни одбори су пак почели те прописе чак и на комуналне економске' пофторне школе примењивати и децу на посећивање тих школа глобом приморавати. Има већ неколико опћина, где се вероисповедна пофторна школа због тога угасила. Школски савет томе мисли на тај начин помоћи, што ће и за автономне „сеоске пофторне школе" издати сходну наставну основу. Врхунац тих повреда јесте т. зв. Берзевицијев законски предлог и још више т. зв. Лукачеве наредбе, против којих се Школски савет опширним представкама обратио, и о чему је и Сабору засебан извештај поднео (списи су одштампани у 1—2. и 3—4. бр. Школског листа од ове године). Ни више девојачке школе нису биле од тих навала поштеђене —■ нарочито новосадска не. Пошто Школски савет број недељних сати за мађарски језих није могао и даље повећавати, попустио је био томе захтеву да се деца из Хрватске и Славоније само на основу пријемног испита приме у ту школу. Уједно је учинио кораке код Саборског одбора, како би се на териториуму Хрватске и Славоније засебна српска виша девојачка школа за ту децу огворила, о чему се засебан извештај подноси Сабору. Али се после увидело, да се са реформама у в. дев. школи не може ни дотле чекали, јер су се иста та деца у мађарску грађанску школу без икаковог пријемног испита примала и јер је број деце, уписане у српску вишу девојачку школу у Новом Саду, почео нагло опадати. Сад је пријемни испит поново укинут, наређено је држање извесних курсова из мађарског језика за ту децу уз повећан број часова, а уз извесну награду која не правазилази школарину државне школе. Но највећи је притисак учињен на српске наро дн учитељске школе у Сомбору.