Školski list

— 638 —

Ас1 5.—7.) Пошто намера упитне наредбе није била уклоњење хиперпродукције учитељица и потискивање учитеља, него баш обратно, да се и оним опћинама даде оспособљених мушких учитеља и ,,црквених појаца", које сада немају и пошто нема опћине, у којој би извршењем тих наредаба могло настати оскудице у појцима: јасно је, да је представка и у томе погледу на кривом путу. Ас1 8.) Што се пак старијих одлука овог Школског савета тиче, то прво нема такове „одлуке" која би генерално прописивала нешто противно интенцијама ове наредбе, а друго да и има, она би, као противна овој новијој, по себи изгубила своју крепост." (590ј905.). — Пптање је напослетку тако решено, да се појединим општинама а у оправданим случајевима давала засебна дозвола за одступање од 86. §-а школске Уредбе и од 4. тачке те наредбе, а да се с друге стране Будимској дијецези дозволило, да се на школе с једном учитељском снагом, ако се квалификовани мушки не пријаве и ако то и опћина жели, могу и учитељице у сталном својству постављати (565^906.) — и да се упражњена места у Хрватској и Славонији имају у првом реду са пакрачким и односно карловачким приправницима понуњавати (565|906.). 3.) У погледу регулисања дотације : да се приликом упражњења места може дотација уз одобрење епарх. школског одбора наново регулисати (52;905.), односно дотично место за укинуто сматрати и место њега ново креирати (621 [905.), али се дотација има тако установити, да та и месним приликама одговара а не само нропису о минималној дотацији. И против тих наредаба, које су првобитно гласиле, да се 78. § школске Уредбе односи на. системизовано учитељско место а не на постављеног учитеља (бр. 514:903. и 392904., публиковано на 411. стр. С. М. Гласника од г. 1904;), поднашане су представке и ремонстрације и у једном и у противном правцу, те је Школски савет напослетку своје становиште овим разлозима поткрепио: „По тачци 3. 142. §-а Уредбе за срп. нар. школе од 1872. тод. спада у делокруг овог Шк. савета, да у случају призива решава о спорним питањима у погледу подизања нових школа, тако исто и у погледу укидања постојећих школа, чије је првостепено решење праксом, а аналогно пропису 4. тач. 134. §-а исте Уредбе, прешло у делокруг епарх. школског одбора. Према томе је