Slovenačka

ПОЗОРИШТЕ 167

познате. Већ идуће године је објавио Линхарт комедију „Весели дан или Матичек се жени“ (ва словеначке прилике прекројени Бомаршеов „Фигаро“). Прерана смрт Линхартова значила је за словеначко позориште осетну штету; с њим је почела мисао о словеначком позоришту опет полако замирати. Осим неких пригодница, које су се декламовале у позоришту овда-онда у свечаним приликама, спомена је вредна дечја игрица „Тинчек Петелинчек,“ која се представљала 1808. Игру је, по Коцебуу (Рег Наћпепвећјас), превео на словеначки песник В. Водник. После Цојсове смрти, чијим утицајем су се јавили први покушаји словеначког позоришта, у доба Метернихова такозваног предмартовског апсолутизма, словеначки језик је за дуге деценије замро у немачком позоришту. Али је остала ипак потреба за властитом позорницом код Словенаца. Зато је доказ што су немачки глумци представљали, хотећи задобити симпатије словеначког грађанства, 1822. словеначку представу „Преварени старац“ Упркос томе, што је тај комад слаб превод са немачког, морала се представа поновити. Политичке прилике које су онемогућавале сваки слободнији културни покрет, ипак нису могле спречити развој словеначке књижевности. Напротив, баш у то доба је доживела словеначка књижевност са појавом Фр. Прешерна свој класични препород. Обећања песникова, да ће дати Словенцима оригиналну трагедију, нису се, истина, испунила, али се почео интензиван рад за стварање словеначког позоришта са приправљањем националног позоришног репертоара. Тај репертоар се састојао, дабогме, већином од превода. На Прешернову иницијативу почео је Андреј Смоле издавати текстове позоришних игара. А у револуционарној години 1848. мисао о словеначком позоришту намах је оживела. Почела су се оснивати разна национална, друштва. 256. ТУ 1848. основано је Словенско Друштво са доктором /. Блајвајсом п Фр. Малавашичем на челу.