Slovenačka

ПОЗОРИШТЕ 178

ничком погледу мариборско позориште налази се данас још у стадију постајања, али ће се са интензивнијом сарадњом Љубљане развити у одличан покрајински културни завод.

ж

Тешке прилике, у којима се стварало љубљанско словеначко позориште, криве су много, што се ово позориште није могло развијати онако, као што би се желело, те и што се није могло попети на ону уметничку висину, која би била потребна за репрезентативну позорницу целог културног словеначког елемента. С тим у вези је даље разумљиво, што је словеначка драматика још и данас најслабија грана словеначке књижевности. Словеначко позориште је било до предратних времена, мерено европским мерилом, скромно и врло смерно провинциско позориште. Грађанство је гледало у њему само место за забављање; зато је још најрадије посећивало оперету. И већина интенданата је имала о позоришту и уметности врло магловите појмове. Тек је Иван Цанкар са својом чувеном полемиком „Крпанова кобила“ разбистрио појмове о позоришту и његовом позиву у уметности и народу. Али, у ствари, главни разлог предратној словеначкој позоришној беди треба тражити на другој страни: у непрестаним кризама и финансиским тешкоћама, са којима се морало борити Драмско Друштво као оснивач словеначког позоришта, и у многим шиканама, којима га је угрожавао прво немачки, а после још чак и словеначки земаљски одбор; овај је, било да није хтео, било да није умео гледати у љубљанском позоришту једини и највиши нап уметнички завод и неопходно потребни саставни део у целокупном културном организму, гледао у њему, очима галериске публике, једино „театор“ намењен забави Љубљане и љубљанског грађанства. Такво схватање, па ма ефективни уметнички успеси позоришта били и још