Slovenačka

ПОЗОРИШТЕ 175

словеначки глумац, који је остао словеначком позоришту веран до краја својих дана, био је покојни А. Веровшек: најпопуларнији тип словеначке драме, трагед, карактерни глумац, комичар...

Репертоар предратног словеначког позоришта, нарочито до појаве Ивана Цанкара, био је везан већим делом за туђу књижевност, а од ове, на жалост, не увек баш за најбољу. Оригинална продукција била је сразмерно мала. Интенданти су експериментисали; сваки је само хтео спровести своје начело и своје теорије и силом створити нешто, што се није родило само. Један је хтео преко ноћи дочарати „класично“ позориште, други је одбацио то и латио се „пучке“ игре, а трећи је опет, под сваку цену, покушавао конкурисати са немачком оперетом. То су све биле заблуде, лов на публику, и то је све криво у великој мери за бедно финансиско стање позоришта. Па још и данас, када постоји утврђена финансиска база, словеначко позориште, због оскудне традиције и нехармоничног

развоја у уметничком погледу, нема сасвим тврдог "тла под собом.

Изко су прошле сезоне створиле неке важније уметничке вредности, ипак се словеначка позорница још увек налази у стадију развоја. Није то још позорница неоспорних уметничких вредности; али постоји тежња да то постане. У бројно свакако недовољној трупи има данас неколико глумаца, који су своје способности израдили до знатне висине. У драми су важни нарочито као режисери М. Скрбиншек, О. Шест п М. Гтугељ. Глумац одличних способности је И. Левар, изврстан карактерни интерпрет 2. Рогоз, а трагеткиња је Марија Вера. По својој интелигентној, емоционалној и допадљивој игри наткриљује све друге Мила Шаричева' Велике су заслуге које је после рата стекао за нашу драму руски брат, покојни Борис Путјата.

Фран Албрехт