Slovenačka

180 ФРАНЦЕ МЕСЕСНЕЛ

природну пластичност скициране контуром, која је испуњена бојадисаним мрљама; сликар још није имао смисла за пластичност и за унутрашњи живот особа. Д-р Стеле, који је фреске открио, мисли, да су настале на почетку ХЛУ века и да показују француски утицај, какав показују и минијатуре стишкога манастира.

Коју десетину година су млађе фреске у презвитерију у Турнишчу. Оне припадају групи прекомурског монументалног сликарства, какво имају цркве у Мурској Соботи, на Селу, у Велемеру (који је припао Мађарској), те у Мартјанцима (1392). Последње две декорације је довршио сликар Јанез Аквила из Радгоне, који је познат са натписа; а поред њега је морала радити и бројна дружина сликара, међу којима неки по вредности надмашују Аквилу. У главном је садржина тих редова иста, какву смо означили у опису готских црквених декорација. Разне побожне сцене су богате у приповедачком елементу; тој тенденцији се нарочито прилагођава циклус фрески у лађи цркве у Турнишчу, који је био рађен 1389. а обрађује хронику краља Владислава Светога.

Из ХУ столећа потичу многобројне декорације ал фреско по словеначким црквама. По реду су настале фреске у ПАД на Горењском, код св. Јанеза крај Бохињског Језера, и радови које је извршио сликар Јанез, грађанин љубљански (син сликара Фридерика из Бељака), на Високом (1443), на Камном Врху, те на Муљави (1456.). Из средине ХУ столећа датира велики пасионски циклус у старој цркви у Словењграцу, који је радио Андреј из Острога, Ређају се фреске 3 Црнгробу (1458.), у Мачама над Предвором (1467.), у Сухој и у Бодешчама код Шкофје Локе, код св. "Петра на Желимљама и крајем столећа фреске код Св. Ожбалта на Језерском. Њима најближи рад с краја века су четири сцене из живота Св. Урха у црква на Крижној Гори над Шкофјом Локом, фреске код Св. Приможа