Slovenačka

МУЗИНА

О домаћој музичкој продукцији и репродукцији код Словенаца имамо врло стара саопштења. Вести о певању и свирци у средњем веку у Словеначкој скоро су све у вези са извештајима 0 играма, које су обично спојене уз ритмичну свирку.

О стилу те музике — ако изузмемо импортирани корал — није могуће говорити, јер имамо сачувана једва два фрагмента за један глас. Слутимо, да се ради у погледу пучке музике о певању у један глас, у већином „изразитом“ стилу, а код инструменталне музике за играње о једноставним ритмично-мелодичним творевинама, можда чак, — бар већ у ХТУ столећу, ако не пре—-о примитивном вишегласју. Што се тиче словеначке црквене песме, д-р Ј. Мантуани утврдио је 12 остатака из ХП—Х1У столећа, који су нам сачувани у црквеним песмама у ХУГ веку и даље. Судимо, дакле, да је словеначко црквено певање било у средњем веку прилично развијено. И у ХУ веку је ваша музика у јакој вези са верском акцијом. Године 1418. обновљена је школа код цркве св. Николе у Љубљани са нарочитом сврхом, да негује певање при богослужењу. Та школа се одржала све до ХУГ столвћа.

Јуриј Слашконцџа (Златкоња), родом из Љубљане (1456 — 1522.), први је наш славни композитор и хоровођа-капелник. Као духовник-музичар био је од г. 147. дворски капелан цара Максимилијана 1 у Бечу и г. 1498. је организовао дворски