Slovenačka

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИНЕ

Пре ослобођења, до године 1918. Ране почетке школа имамо код Словенаца већ крајем средњег века, и то највише по манастирима. Обравованост се допуњавала, као и на другим странама по тадашњем свету, највише знањем латинског језика. Народни језик је дошао код Словенаца до неке вредности у школству тек са реформацијом.

Узимајући у обзир народни језик реформатор П. Трубар дао је Словенцима 1550. год. први штампани „Буквар са малим катихизисом“, дакле прво помоћно средство за читање и писање, штампано готским словима. У Љубљани су „дежелни станови“ (покрајински сталежи), који су примили нову веру, установили 1563. год. своју протестантску школу. Та је имала четири разреда, а у њој је учитељевао први словеначки граматичар Адам Бохорич, који је имао два-три помоћна учитеља. Словеначки језик се употребљавао само у првом разреду, у другом су већ почели са латинским, а у трећем са немачким, у четвртом пак, поред пређашњих, још и са грчким. Ученицима другог и трећег разреда било је строго забрањено међу собом говорити словеначки; смели су говорити само немачки, а у четвртом разреду само латински. Латински је био тада свуда на првом месту, затим немачки и на послетку тек матерњи језик. Тај завод су покрајински сталежи зато убрајали међу латинске школе. Треба имати на уму да је и у Немачкој и по друтим странама у оно време латински језик имао