Slovenačka

202 ФОРТУНАТ ЛУЖАР

првенство у школи пред народним језиком. Бохорич је био г. 1582. умировљен, а ипак је две године доцније постао покрајински школски надзорник, После угушеног протестантизма, године 1598., протестантски учитељи су отишли из Љубљане. Године 1597. дошли су у Љубљану језушше п отворили најпре два, а ускоро шест разреда гимназије. Г. 1636. било је на њиховој гимназији у Љубљани већ 544 ученика. Год. 1708. отворили су још и лицеј пли философску школу са три годишта и припремали су оснивање университета. Ново доба је дошло са наредбом царице Марије Терезије од 28. септембра 1770. г., да је школство државна ствар (политикум). У Бечу, уз цркву Св. Стефана, била је основана нормална пили угледна школа, која је била уједно намењена за образовање учитеља по новој наставној методи. Успехе те школе опазио је словеначки свештеник Блаж Кумердеј, родом са Бледа, који је предавао на ориенталној академији у Бечу. Он је 1778. год. послао влади „Родољубиви план“, како би се дало крањско становништво најуспешније поучавати у читању и писању. Међу осталим добрим предлозима он је саветовао, да се народу предаје и на домаћем језику и на суседним словенским дијалектима. Дворска канцеларија у Бечу узела је Кумердејев предлог у обзир и одредила 1778. г. да се састави у Љубљани школска комисија и оснује нормална школа. Кумердеј је био именован за управитеља те нормалке. После смрти Марије Терезије њен син Јосиф П наставио је побољшавање школства и увео општу школску дужност од 6. до 12. године. Именовао је и среске школске надзорнике. Но' пошто су учитељи били врло слабо плаћени и радије се бавили споредним послом, школство није доста напредовало. Тешка времена су настала и због ратова с Наполеоном. Аустриска влада је издала 1805. г. нову школску наредбу са насловом „Политички школски устав“, који је саставио Словенац,