Slovenačka

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ 208

врховни школски надзорник за Доњу Аустрију, /0фоже Спендов. Надзор над школама је преузело свештенство. Напретку је нарочито сметала употреба немачког језика у настави ; словеначки језик се узимао у обзир само за почетну поуку. Свака покрајина у Аустрији ишла је својим путем према својим приликама, зато се и школство у Словеначкој развијало врло нејединствено.

Када су 1809. г. основали Французи Илирске Покрајине, којима је припадао и велики део Словеначке, наредио је гувернер, маршал Мармон, у јулу 1810. преображај свих школа. За време француске владе преуредиле су се основне школе у примарне школе (6сојег ргипајгез). Важан делокруг је имао код тогапесник Валеншин Водник, који је постигао код Француза, да се у школе место немачког увео словеначки језик и саставио је за то четири школске књиге. Сам је био и управитељ на три раз реда снижене гимназије и надзорник основних школа у Љубљани.

Са одласком Француза 1818. г. постао је место словеначког опет немачки свуда наставни језик. Од велике просветне важности је било за Словенце, што је писац и доцнији бискуп у Трсту Матшеј Равникар постигао код цара Франца |, 1817, г., да се у љубљанској багословији установи катедра за словеначки језик. За наставника тог предмета био је именован Фран Мешелко, који је саставио 1825. г. добру словеначку граматику и основао шест установа за учитеље основних школа, које вредно негују словеначкијезик.

У Корушкој је много радио на побољшавању школетва свештеник и покрајински школски надзорник Симон Рудмаш. А за развој словеначког школства у Штајерској има трајне заслуге први владика у Марибору Аншон Маршин Сломшек (1800—1862.. Многим педагошким писањем у зборнику Мрвице и иначе, састављањем разних школских и других књига, као песник--васпи-