Slovenačka

ИСТОРИЈА 55

ску (први пут 1446. год.). Своје велико значење одржали су сталежи и кад јепосле смрти цара Фридриха Ш (1 1498.) његов наследник Максимилијан (1493.—1519.) ујединио у својим рукама све, дотле међу поједине линије династије подељене покрајине, и енергичном руком провео у њима нове реформе. Само што сталешке акције за Максимилијана немају више револуционаран карактер као за Фридрика, него иду упоредо са акцијом земаљског господара. Било је то веома потребно, јер нове опасне кризе почеле су преживљавати хабебуршке земље и с њима словеначко национално подручје, уједињено у територијалном погледу сада скоро читаво под влашћу Хабсбурговаца. Са турским ратовима, сељачким бунама и верским покретима почиње ново доба историје словеначке земље и Словенаца.

Колонизација и терманизација. Дали смо кратку скицу политичке и територијалне историје словеначке земље у средњем веку, а народ, који је у њој живео, скоро да нисмо ни споменули. То је природно, јер носпоци политичког живота словеначке земље у средњем веку били су скоро сами странци, који су полако наметнули освојеној земљи своје политичко, економско и социјално уређење. Старословеначко друштвено устројство преплетало се је све више са немачким, нешто мало и са италским. Највише старог словеначког поретка задржало се међу широким масама сељачког народа. Историја овога је заправо историја Словенаца, откада су потпуно изгубили своју политичку слободу и дошли у друштвени и политички састав страних држава.

Прелав у немачки друштвени састав вршио се у првим вековима после Карла Великог још доста полако. (ве до почетка ХУ века (последњи пут 1414. год.) вршен је старословеначки церемонијал устоличења корушких војвода на Госпосветском Пољу код Целовца. Још до ХП века спомињу сеу изворима словеначки кнежеви, племенити и сло-