Slovenačka

56 милко кос

=== нар -——=авиг

бодни, и то у местима, која су данас сасвим немачка. Германизација словеначког племства, извршила, се је путем вишевековне мирне пенетрације. Али није само на слободно племство, већ је и на еловеначке неслободне масе утицала у великој мери колонизација и германизација словеначке земље.

Када су Словенци дошли под франачку власт била је њихова земља још слабо насељена. Многа ненасељена места постала су франачка државна својина и франачки владаоци могли су слободно њима располагати. Од Карла Великог па до ХП века све више добивају немачке и фурланске бискупије, цркве, манастири и световна господа веће или мање комплексе словеначке земље на подручју од Дунава до Јадрана. Само мађарске навале прекинуле су у покрајинама ван уже Карантаније за једно пола века велико немачко притицање. Од 1Х—ХП века прокрчене су, путем великих поклона црквама (Оглејској, Салцбуршкој, Бамбершкој, Фрајзиншкој, Бриксеншкој и Крчкој), или мирској господи (велики, дотада још слабо или уопште ненасељени комплекси словеначке земље.

Страна колонизација довела је и до великих промена у социјалном погледу. Страни господари довели су у земљу своје колонисте, који се у социјалном и правном погледу у многом разликују од словеначких. староседилаца. Бројна надмоћ придошлица, (апсорбирала је полако широке слојеве домаћег народа, који је постепено престајао да говори својим језиком. Тамо гце су Словенци били у већем броју остале су још до ХПИ—ХШ века еловеначке оазе у немачком мору. Уопште можемо казати, да се је у Штајерској у ХШ веку приближавала словеначко-немачка граница од прилике оној, која постоји још данас, а да су и долине северне и западне Корушке биле у исто доба већ јако германизиране. Подунавље је;било у ХШ веку већ сасвим немачко. У западној Угарској одржала су се словеначка села дуже, док се није и тамо