Službeni list Srpske književne zadruge
БРОЈ 7.
А тиче му слатко тепа
И тепањем песму свија:
„Не угуши гласа лепа,
Певај себи као и ја.“
можда је у његовој души нестала многа као она „Ненаписана песма“:
Она је никла о поноћи немој, У часу мира и тишине свете, И ја је певах, раздраган и срећан Ко тица горска ил' ко мало дете. Њу нико није ни слушо ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела.
| И пјесма,
.То беше песма љубави бескрајне, Незнана земљи, сан небеског виса.
Али он је волио, да је не пише, кад је он и сав његов живот неразумљив људима.
„Причо, чудна причо,ти си живот мој....“
И њему је прича постала животом, али живот му, онај свакидашњи, груби живот није био причом.
Хтео је:
Далеко, даље, 0 да ми је да бежим
У предео неки, и сам не знам куда
И под јасним небом и зрацима свежим,
Да се тихо губим ко ледена груда
Под пролећним дахом.....
Тукав ми је Митровић у својим најсубјективнијим песмама (Мисли и снови), у оним, које:
So plotzlich wie die Tranen So kommen auch die Lieder.
Формално је Митровић најјачи у својим романсама и баладама (Књига о љубави). У тој је врсти свакако међу најбољима у нашој књижевности. Угледао се у прваке романтике: Уланда и Хајнеа, а у нас се с њим може мје-
рити у Срба само Лаза Костић, а у нас Фрањо |
1.
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
А
СТРАНА 71.
Марковић, који је свакако наш најдубљи романтик. У тим Митровићевим песмама има онај прави баладни ток, што се чује у шкотским баладама, прикривене снажне драматичности и лијеп народни језик и угодно причање, које никад не прелази у празну разговорљивост.
Најлепше су баладе и романсе Дон Рамиро (опомиње на Хајнеа), Песма о срцу, Лепа Ванда, а особито: Папучица, коју држим најлепшом. Лијепо је погођен тон народне пјесме у Бегу Али бегу и Ајки Атлагића, а својом дискретношћу и трагиком опомиње Хајнеове: Es ist eine alte Geschichte... MarpoBHhena Mama Oaлада : Била једном ружа једна...
Такова је Митровићева романтика. Можда да. се нама модернистима која пје-
сма и чини застарјелом, али већином су лијепе.
Тако је Митровић причао људима, али је полако одлазио од њих све даље — у себе. Само је његов смијех бивао злобнији, а људи су се смијали и до суза смијали, а нису знали да је један од њих нпр. „Свиња реформатор“, други „Самилосни кобац“, трећи „Лав или магарац“, а који можда и „Хвалисави мајмун“.
Све Митровићеве /7ригодне пјесме и епиграми нису једнако успјеле, каткад има у њима можда више злобе, него лепоте.
Митровић је превео нешто од Руса Розентала, ЈЉермонтова и Крилова, те Нијемаца Уланда, Платена и Ленауа и пријевод је већином добар. Доста духовитости и темераментног смијеха има епска пјесма Пенелопа.
Свакако је Српска Књижевна Задруга добро учинила, што је Митровићеве /Гесме из-
дала у својим У јуна“ : 'enesuMh Ен БЕОГРАД Одговори Задругине благајницка Сејоме | BEOGRAD Бр. 824. — Повереник г. Матија 11. ЈЉујић, учитељ у Прћиловици. — Оснивач г. Лазар М. Мартиновић, свеште-
Добротворске уплате и лоплате.
Бр. 624. — Повереник г. Миливоје Сивачки, свештеник у Србобрану: ' 1 Оснивач г. Гавра Каћански, економ, доплатио је
no 20 година Па па ву а Gaa ата 10 кр. | 2. Оснивач г. Нестор Дунђерски, економ, доплатио |
је до 20 година MIL: ~ JONA M - 10 кр. Бр. 805. — Повереник г. Гаврило Милошевић, ђа-
кен у Београду. — Г. Драгутин М. Суботић, суплент у
Нишу, полаже за свога пок. брата Петра М. Суботића, проту, у име прве добротворске уплате - 90 д.
Бр. 806. — Повереник г. Драгутин Марковић, држ. пушкар у Лироту. — Г-ђа Марија К. Божиловића положила је за Перу К. Божиловића у име добротворске доплате до 20 година з = . 40 n.
ник у Житковцу, положио је у име добротворске доплате по ОИ ои АИ ИН И ИН ИН о Mb Бр. 827. — Повереник г. Панта В. Букић, арт. капетан у Крагујевцу. — Основна школа у Цветојевцу положила је добротворску уплату . - . . . . . 1о0д. Бр. 845. — Непосредно. — Господски Клубу Са рајеву положио је добротворски улог о Оле Бр. 828. — Повереник г. Риста С. Јанковић, судија у Лесковцу. — Добротвор г. Стеван Д. Живковић, професор у Лесковцу, положио је у име добротворске доплате 20 д. Бр. 861. — Повереник г. Милан Бањанин, школски надзорник у Тузли. — Г. Ристо Јовановић, трговац, положио је за Српску Народну Школу у Прибоју у име прве добротворске ушлаве -_ _ - - = |. - - - об кр: Бр. 866. — Повереник г. Светозар М. Вражалић,