Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 33

Наши Гости

У четвртак 13. овог месеца посетило је наше цагтско Скопље 160 сељака и 100 сељанки из наших Северних крајева, из срца драге Хрватске, који су сишли доле на Југ да виде тле на коме је цветала наша средњевековна цивилизација, да се упознаду саподнебљем где је поникла југословенска култура, која је данас изражена у многобројним древним спомениџима наше старе славе и величине. Дошли су у пределе где су се родили и делали наши хероји чија су дела предмет најлепших епопеја, које су столећима бодриле толика покољења да издрже у неравној борби са моћним силама непријатеља. Они су видели наша питома села и нашег честитог сељака, који је тек са ослобођењем пошао путевима савременог напретка. А после Скопља посетили су Куманово и Нагоричане, места на којимаје бијена најславнија битка између Србије и Турске царевине, која је одлучила наше ослобођење н уједињење. Видели су света војишта на којима је крвљу запечаћена југословенска мисао и поклонили су се светим хумкама пезнаних јунака, који су својим костима положили најсолидније темеље нашој пространој и моћној држави. На томе путу наши мили гости уверили су се колика је велика љубав нашега народа према државном и националном јединству И колика је готовост код свих друштвених сталежа у служби своме Краљу и народу.

Ми се нашој браћи и нашим сестрама не можемо похвалити са каквим великим културним тековинама, јер смо колико до јуче били у заједници једне азиске аутократске царевине, која је знала само за господаре Османлије и за рају, која је морала столећима подносити тешко иго беспримернога ропства, али су наши гости осетили и уверили се. да је наше срце чисто и пуно неизмерне љубави према својој браћи са Севера, да је наша душа ведраи чила да схвати потребе наше заједнице и да је готова на највеће жртве за опште добро и корист свију нас. Најпосле они су могли приметити да је наш сељак и наш грађанин за ово кратко време показао и доказао својим напорним прегнућима у свима социјазним односима, да је достојан последовач својих неумрлих предака, који су исписали тако дивне странице у нашој историји.

Овакве посете су од недогледних користи Ми се на тај начин упознајемо, золижавамо, сјединујемо у заједничким тежњама и чежњама, наше се душе срођавају, наша срца сљубљују, наши карактери сливију, те се самим тим порађа жива неразлучна веза националног јединства. И има ли лепших и величанственијих тренутака од оваквих дружељубља, који на најпрактичнији начин остварају снове великог Штросмајера и мудрог Краља Александра,

јер се само овим путевима греде моћном Југословенству, које постаје из дана у дан чињеница са којом почиње наша нова повест.

Дочекујући наше драге сестре и нашу милу браћу са Посавиие и Подунавља као и са осталих крајева поносне Хрватске, ми их поздрављамо најлепшом добродошлицом са жељом да понесу из наших крајева наше топле поздраве својој браћи и сестрама у нашој лепој Хрватској.

Инспекционо путовање нашег Бана

И поред тога што је наш Бан г, Живојин Лазић обишао готово све крајеве Вардарске Бановине, он је прошле недеље и то 5,6. и 7 овог месеца обишао и Брегалничку област: Штип, Кочане, Царево Село и Берово. У свима овим местима извршио јепреглед рада у среским начелствима; посетио општинске судове и многа државна и бановинска надлештва каоми хумане, просветне, културне и друге установе бодрећи свуда вапредан рад у коме треба гледати најлепше задовољство у животу. У већим местима одржао ј2 конференције са чиновницима, учитељима и истакнутијим грађанима од којих је се обавештавао о приликама и потребама појединих места, те је после тога давао упуте и савете за даљи рад у народу задржавајући се нарочито на народно просвећивање, економско подизање народа, развијање соколства као им свих осталих подухвата којима би била сврха привредно јачање нашег села и нашег народа.

Годишњица наше Бановине

— Свршетак —

Рад на колонивацији у Вардарској Бановини

Законом о Банској Управи укинуте су све дотадашње аграрне установе (уреди и дирекције) и сви аграрни послови у т.3в. јужним крајевима поверени су Врховном Аграрном Поверенику у Скопљу. Чим је то све учињено, приступљено је реорганизацији аграрних установа и постављању аграрних референта за по-, једине срезове. Референтима је одмах издата наредба да: „у првоме реду имају земљом подмирити сиромашне домородце, извршити ревизију постојећег стања и ограничити све оно што се има ставити под удар аграра, те како би се имали лични подаци са чим аграр у у Јужној Србији има рачунати“. Једновремено упућени су помоћници повереника на рад на