Službeni list Vardarske banovine

Број 33

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

терену. У току ове године рада учињено је и постигнуто следеће: 5

1) Ограничено је у сврху колонизације 46.202 ха, од чега су 8410 ха погодни за обрађивање, 22433 под ситногорицом а 11.359 ха су неплодне и мочарне земље.

2) Премерено ограничене земље у зрезу баковичком и Шарпланинском 484 ха и премерено 12.000 ха земље која се сада бонитира и која ће служити за овогодишње насељавање.

3) Испарцелисано и раздељено од раније ограничених комплекса 3986 ха.

4) Додељено земље 489 насељеничких породица. 5) Додељено земље 469 домородачких породица. 6) Додељено земље 6 породица оптаната.

7) Прикупљено података за нова ограничења за 1600 ха,

8) Извршено 70 увиђаја на лицу места.

9) При своме постављењу Врх. Агр. Повереник је примио 111.000 несавршена предмета. За ову годину на свима је рађено, тако да је остало несавршених предмета само 23.540. Ове године примљено је 29.048 предмета, од којих је решено 15.665. Нерешени предмети су махом молбе за доделу земље, по којима се у осталом прикупљају подаци,

10) Решено је по жалбама 156 записника ограничења у смислу члапа 2. Закона о насељавању јужних крајева.

11) Решено је 40 чифчијских спорова, у смислу деложирања чифчија и заштите истих.

12) Донето 163 нових решека о давању земље насељеницима.

13) Донето 100 решења о поништају, односно одузимању земље.

На предлог Аграрног Повереника, формирана је при његовом надлештву у Скопљу Теренско Техничка Секција за колонизацију, чији се рад у току времена показао као успешан, но који би био још успешнији да је било више кредита. Та секција је извршила у току године следеће амелирационе радове:

1) Саставила предрачун за израду пројеката наводњавања Доњег Косова у срезу Качаничком (површина 600 ха.)

2) Извршен премер и израда канала за исушење Пискоте у срезу ђаковичком. Радну По је дао 56 пешадијски пук а исушено је

ха.

3) Снимљан је терен и приступљено пројектовању ђаковичког поља (површина 250 ха). _ 4) Прикупљени су подаци за наводњавање још неких комплекса. |

5) Израђено или рађено на једном низу практичнах питања, снабдевања појединих колонија пијаћом водом.

6) Рађено израђено много нових насељеничких а израђен и тип насељеничких кућа. које ће у броју од 2000 бити дизане идуће године, у

Поред ових, свршени су и многи други послови статистичке природе, послови око прикупљања података, послови око студија разних питања о томе како ће се давати земља личностима који при насељавању не траже државну помоћ, како ће снабдевати насеље водом, и Т. Д.

Држава је преко Савеза Аграрних Заједница у Скопљу, издала у готову насељеницима на име помоћи за зидање кућа, куповину стоке, семена и алата Динара 11.128.000. Исто тако држава је преко овога Савеза помогла самонастањивање, (настањивање оних лица која својим средствима купују земљу), као што је помогла преко њега све насељенике, у суми од 1.273.381 динар, да дођу до јефтинијих справа, семена, приплодне стоке и т.д.

Пошумљавање Голети

Велике количине земље имаде у околини Штипа пустих И празних, а могле би бити изврсно употребљене и носиле би велику корист, ако би се засадиле багремом.

Да се то узмогне, било би довољно, да све школе два пута седмично и то у месецима марту и априлу, затим септембру и новембру, пођу на терен и да сваки ученик стави у земљу 100 семенки тога дрвета.

Ако би се само овако 10 семенке примило, не би сигурно за 5—6 година било више потребно сађење.

Након 9—10 година могу се већ дрвећа сећи и од тога добити један кубик.

У лету прве године било би довољно забранити сељацима напасивати на том терену стоку, а наредних година штитиће се само дрво. Под заштитом багрема развијало би сеи остало дрвеће, а и временске прилике, особито влага, би се за кратко време побољшале.

Семенка се мора пре сађења у земљу препарирати, што би драге воље примио на себе сваки управитељ расадника, а и наша установа под надзором свога управника.

У Чешкој и Шлезији има сваки сељак, који поседује више од 20 хра своју шуму од багрема, коју на 9 махова сече. И када је дошао до осмог дела, може наредне године већ почети изнова, јер понова није нужно садити багрем пошто из жила избије нова биљка.

Било би дакле код нас потребно само набавити семе, које је иначе, врло јефтино, те живо заинтересовати учитеље или сеоске старешине, који најбоље познају празна и неплодна земљишта у околини својих села и у пролећу већ почети са садњом.

Посао је много лакши и једноставнији не-

го сађење готове биљке, а разлика је у расту тек година— две,