Službeni list Vardarske banovine

Страна 12

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ке бање код Ђевђелије.

Господин Бан одговара да ће сеу току ове године и тој бањи обратити специјална пажња, како би се повратила у бановинске руке, после чега ће се моћи мислити и на њено боље уређење.

Господин Радојчић захваљује банској управи што је обратила пажњу питању сузбијања туберкулозе и налази да с тога треба учинити све да се од Сурдулице створи један центар за лечење туберкулозних болесника.

По мишљењу г. Радојчића банска управа треба да подигне у Сурдулици што пре један павиљон који би био саставни део државног санаторијума донде, док цео санаторијум не пређе у бановинске руке, Ми из Ђевђелије и Охрида не треба да идемо на лечење 900 км. од своје бановиве, него треба да створимо једно место за лечење туберкулозе у својој бановини. Сурдулица је зато најпогоднија и њу зато треба искористити. Ја молим Господина Бана да овоме питању поклони своју повољну пажњу.

Господин Васа Богојевић из Тетова тражи обавештења о тетовској бањи која му даје г. Др. Миловановић,

Бански већник г. Протић тражи да се што већа пажња поклони Дебарској бањи. Ако је немогуће ове године, госп>дин Протић мисли да би у току идуће године Банска Управа могла узети ту бању у своје руке.

Господин Бан: Ми ћемо посветити своју пажњу тој бањи и гледаћемо да је вратимо из руку града Дебра у руке Банске Управе, како би се приходи те бање трошили на њено уређење, а не у дебарске општинске сврхе,

Желим да кажем још неку реч поводом предлога г. Радојчића. Ове године се није могло мислити на бановински павиљон за туберкулозне у Сурдулици, зли ћемо мислити на то, да бисмо га у току идуће године могли подићи.

Господин Радојчић: Поново објашњује важност и урвентност овога питгња.

Господин Бан: Да ли Веће налази да би овоме питању требало хитно покловити пажњу и студију»

Веће: Слажемо се:

Тома Фиданчевић, већник и претседник општине из Струмице доктор медецине, налази да је у место једног санаторијума потребније подизати мање туберкулозне диспанзере.

24-Х11-1930. год“ у 12,35 час. Г. Радојчић одговара г, Фиданчевићу. Господин Бан закључује расправу по овоме питању, наглашавајући да ће се његова студија поверити стручњацима, Што се тиче лечења туберкулозе по диспанзерима, то се већ Чини; што се тиче њенога лечења у санаторијумима, о томе ће се проучити могућност. атим Банско Веће прелази на сам буџет

оделења за социјалну политику и народно здравље,

Број 39, 40, 41 и 42

Материјални расходи (500.000 за серуме, 350.000 за кинине и т; Д. и разне помоћи, набавке инструмената и материјала за болнице и т. Д. износе динара 6,130.918).

Веће је усвојило ове материјалне расходе без и једне примедбе,

24-ХП. 1930. год. у 12.50 час.

У 12.45 часова Банско Веће је примило буџет бановинског УЈ. оделења и бановинске болничке буџете и- Бан их је прогласио за примљене, После овога се прешло на буџет финансијског оделења.

____Г, Видаковић, начелник финансијског оделења Краљевске Банске Управе одржао је ово експозе:

О предлогу буџета финансијског оделења непотребно је много говорити. Готово је довољно нагласити да је исти за ову буџетску годину износио 9,527.297— динара а сада се предлаже у суми од 6.263.470 — динара дакле са смањењем од 3,000.000 динара т. |. скоро 409/..

Лични издаци предвиђени су према стварном стању особља, сем што се предвиђа један финансијски саветник, који Беу случају потребе заступати начелника оделења. Партије на пензионисање свију бановинских чиновника и службеника и њихови додаци предвиђени су у најмање могућим износима.

Ради спреме стручно образованог подмлатка унета је у овај предлог партија за стипендију једног дипломираног правника за више финан. школовање у иностранству; али је и ту, као у осталом и свуда, вођена брига о штедњи и

„ предвиђено је само 36.000 динара.

На име награде органима који непосредно прикупљају све бановинске дажбине предвиђа се 1,500.000 динара. Овај је начин у овој години показао одличне резултате, Текући бановински прирез је врло добро наплаћен, а дужни срески и обласни су чак пребацили предвиђену суму и то све благодарећи овој награди. Идеја о додељивању награда органима који врше наплате бановинских лажбина прихваћена је од бивше скопске области и унета у прошли буџет и уредбе о.буџету и бановинским дажбинама на основу искуства и резултата до којих се је дошло у наплати обласних лажбина код области које сачињавају данашњу Вардарску Бановину. Једна од 5 области која је давала награде за прикупљање обласних дажбина органима који су тај посао вршили, је скопска област и она је постигла несразмерно већи финансијски ефекат него остале четири области. Благодарећи само тим наградама скопска је област успела да наплати готово два пут већу суму на име обласних дажбина него ма која друга област из састава ове Бановине, Награда за прикупљање бановинских приреза и такса у 1930/31 години у Моравској Бановини није била предвиђена а награда за прикупљање бановинске трошарине јесте пошто