Službeni list Vardarske banovine

Број 39, 40, 41 и 42

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 13

је она регулисана законом о државној трошарини. Резултат је био следећи: бановинске таксе, а нарочито дужни срески и обласни прирез као итекући бановински прирез, за првих седам месеци ове буџетске године страховито су подбацили; док је с друге стране банозинска трошарина за седам месеци наплаћена више него је предвиђена,

24-Х11-1930 год. У 13.10 час.

Знатна су смањења вршена чак и у канцеларијским потребама и сада се и ту предвиђа само оно што је стварно најпотребније.

На име обавезе из ранијих година по садашњем буџету била је предвиђена сума од 2,500.000 динара а сада је унето у буџет само 300. 000 динара.

Највећа сума буџета овог оделења је партија на ануитет за зидање Банске палате и откуп земљишта за исту.

25-Х! 1930. године у 10.5 часова.

Господин Бан отвара четврту седницу Банског Већа Вардарске Бановине у 9.15 ча сова пре подне и позива секретара господина Др. Вилхелма Даута, банског саветника да изврши прозивку. Затим констатује да су присутни сви бански већници сем господина Кр' џалића адв. из Лесковца, који се извинио због свог данашњег одсуства. Затим секретар чита записник са прошле седнице; када је записник саслушан (9,38 часова) Господин Бан пита Веће има ли ко шта да примети на записник, После неколико примедаба, записник је усвојен.

Господин Бан: желите ли да говорите о буџету финансијског оделења у начелу 2 или желите да се одмах пређе на претрес у појединостима2 Гласови: На појединости по партијама.

Господин начелник Видаковић чита главу ХХИН бановинског буџета, део „личнн расходи“.

Господин Бан напомиње да се код личних расхода овог оделења види више персонала зато што је Министарство финансија овоме оделењу дало само три чиновника.

Г. Арије налази да је много пет књиговођа за ово оделење и да се треба угледати на банке, које не држе велики број књиговођа иако имају велики обрт.

Г, Видаковић објашњује да финансијско оделење има око 50000 нумера аката годишње, да је назив књиговође титула и да књиговође не раде оно што ради књиговођа у банци.

Господин Бан потврђује наводе г. Видаковића, додајући да државни чиновници не ргде на једном месту као банкарски чиновници, него да они морају често и путовати,

Г. Арије захваљује на овим обавештењима и усваја потребу 5 нових књиговођа.

После овога се усвајају партије које говоре

о пенсијама и помоћима, стипендијама и наградама; партија 156, која говори о „награди органима за прикупљање бановинских дажбинз“ и која предвиђа динара 1,500.000 изазвала је Веће да затражи смањење ове суме.

Г. Јован Станиковић је узео реч и тражио је да се води рачуна о томе да су чиновници одлично награђени те је тражио да се ова сума не умањује, али да се из њеиздвоји једна половина и да се да на основне школе. Веће је једнодушно помогло овај предлог.

25-ХИ 1930. године у 1020 часова.

Г. Видаковић објашљује да је висина ових награда одређена законом и да су оне зато ту да би се могли наплатити приходи буџетом предвиђени. Да није тих награда бановински приходи би се тешко утерали.

Г. Јован Станинковић поново моли Г. Бана да се ова сума умањи.

Г. Радојчић такође сматра да ову суму треба умањити у толико пре што, сем финансијских чиновника, ни једна друга врста чиновника нема сличне награде. По моме уверењу овако фаворизирање финансијских чиновника води често и злоупотребама, који они чине при сувишној ревности са којом утерују бановинске дажбине. Треба гг. финансијски чиновници да буду у осталом ревносви и без тих награда, ако би сети финансијски чиновници попритегли. Они морају радити као и други чиновници,. Они се не смеју мазити да би радили, јер то ствара рђав преседан. Зато ја усвајам предлог г. Станинковића и молим Вас да наш начелник за сад покуша са 750,000— динара награда изведе оно што би се по његовом мишњењу извело са 1,500.000,— динара.

Са овим се слажу и гг. Велашевић и Перовић. Г. Велашевић сматра да би пре требало помоћи учитеље, него финансијске чиновнике. Г. Перовић сматра да је !,500.000.— динара врло много, јер ове велике награде могу учинити да финансијски чиновници буду врло безобразни и предухитрени при наплаћивању дажбина.

Г. Протић сматра у главном да не битребало исплаћивати специјалне награде за утеривање бановинских приреза, већ због карактера тих дажбина, али да треба давати ипак неке награде за наплату бановинских трошарина, водећи се при томе разлозима штедње и смањивши предвиђену суму.

Господин Бан: Ни Банској Управи ова сума није симп„тична, али ми морамо мислити на реализацију овога буџета. Ја увиђам да су приговори гљг. већника сд свим на свом месту. у толико пре што имамо рђаву годину. Али ми морамо, рекох већ, да реализујемо овај буџет од кога очекујемо толике позитивне резултате. Ми не можемо те чиновнике кажњавати јер су они државни а не бановински чиновници. Зато морамо да покушамо да се ово питање