Službeni list Vardarske banovine

Број 39, 40, 41 и 42

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 27

ће се и на овај начи постизати знатна уштеда у општинским буџетима.

1Х. Да г. Министар унутрашњих послова

„1. Донесе чим пре закон о организацији и раду градских као и закон о организацији и раду сеоских општина и да изврши промену управа тамо где стварна потреба то захтева.

„2 Да изврши прегруписање општина где год се потреба покаже и где становници заинтересованих општина то буду тражили“.

"Циљ ових двеју одлука јесте:

а) да се општине како градске тако и сеоске што пре преуреде тако како би општинске управе брже и боље одговарале својим дужностима и у исто време за народ биле што јевтиније;

6) да се изађе у сусрет жељама народним у погледу смене општинских управа свуда где за то постоји стварна потреба и где би то било у складу са општинским интересима; и

в) да се такође удовољи жељама народним у погледу прегруписивања општина и ово прегруписање изврши свуда где то грађани затраже и где то буде у сагласности са општим интересима.

- Х.

„1. Да г. г. Министри унутрашњих послова, правде, финансија, пољопривреде, грађевина и шума и рудника одмах према закључцима њихових конференција предузму све мереи даду потребна упутства подручним органима о хитном поступку при издавању тапија у крајевима где нема грунтовница“.

По овој одлуци господин Министар правде већ је издао ово наређење и упуство:

А) Сав посао око убаштињења по закону о тапијама бесплатан је и ослобођен од плаћања свију такса па према томе и дневница, путнина и томе сличног.

Према томе од баштиника се не сме нипошто наплаћивати никаква накнада за извршени службени рад ма у ком то виду било.

Б) Градска земљишта, обухваћена реонском линијом вароши или варошице, у колико од аграрних власти до сада нису узета и већ подељена, неће се више узимати у аграрне сврхе.

Према томе приликом убаштињавања на оваква градска земљишта није потребно при. бављати уверења аграрних власти, већ је довољно да суд дотичне општине у самом убаштињењу означи: да „предметно имање није до сада узимано за сврхе аграрне реформе“, Градски и општински судови суу могућности да знају тачно стање ствари, јер имају своје архиве а свакоме од њих аграрне комисије достављале су на потпис своје записнике са скицом земљишта ограничених и узетих у сврхе аграрне реформе, поред тога што су претседници односно кметови суделовали у раду ових комисија као чланови истих. У тежим пак случајевима увек се могу обратити за обавеште-

ње среском аграрном референту, који располаже техничким елаборатом и подацима.

У случају да се приликом премера ради убаштињења на дотичном земљишту појави неко, полажући на исто право као насељеник, лако се могу проверити његови наводи и утврдити истина.

В) У погледу пољских имања уверење, да неко од ових није под теретом аграрне реформе, неће више тражити сам баштиник ни општински суд од банске управе, већ бе исто првостепени судови по службеној дужности тражити од среског начелника.

Дотични срески начелник дужан је да предмет сматра најхитнијим и да тражено уверење (извешће) пошаље суду у најкраћем року. Њему у ту сврху стоји на расположев у аграрни референт са целим аграрно-техничким елаборатом.

На овај начин убрзаће се рад око издавања тапија што ће бити од велике користи за народ.

„2. Да г. Министар правде чим пре донесе закон интерконфесионални, како би се у међусобним верским односима огарантовала пуна сношљивост и хармонија“.

Са гледишта народног и државног јединства ова је одлука веома мудра и послужиће корисно за верску трпељивост и сређивање политичких прилика у држави.

„Х!. Закључено је да се у наредним буџетима како државном тако и бановинским и општинским спроводи што већа штедња и

расходи ограниче на неопходно потребне и опште корисне“.

Руководећи се овом одлуком а имајући пред очима тешку економску кризу, банска

управа заједно са банским већем смањила је буџет бановински за 1931/32 годину према бу“ џету га 1930/31 за око два милиона динара; и да би то постигла, морала је смањивати партије којима су имале да се задовоље извесне стварне потребе бановин-ке,

И када се, у интересу народа и ублажавања садање економске кризе која влада у земљи, мора спроводити штедња у државном, бановинском и општинским буџетима, очекивати би било, да и сваки појединац избегава излешне трошкове, да чува своју народну ношњу и не купује ништа што му није неопходно потребно, да једном речи живи са највећом штедњом и да се задужује само у случајевима преке нужде: ради задовољавања само оних потреба које имају за циљ унапређење његовог газдинства и повећање његовог иметка, избегавајући при том зеленашки интерес који пољопривредник никако није у могућности да подноси.

„ХИ. По осталим питањима, која су на путовањима господе Министара покренута, донеће поједини Министри сами одлуке у свом ресорном делокругу“.

„Са задовољством је примљен на знање