Službeni list Vardarske banovine

Број 39, 40, 41 и 42

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

рђаву организацију појединих сеоских газдинстава у Вардарској Бановини те је тражио да се установи што више пољопривредних школа. По његовоме мишљењу, такве би школе требало најпре отворити у Куманову, Штипу, у Призрену и једну на Косову. Господин Богдановић је даље износио потребу отварања што већег броја селекционих станица и потребу што већег броја пољопривредног стручног 0с0б-

ља, које би учило народ о томе како треба да

води своју економију.

Господин Бан је захвалио господи већницима Дамњановићу и Богдановићу на њиховим предлозима и побудама из којих су их учинили, одговарајући Господину Богдановићу да ће се на пољопривреду обратити највећа пажња. Што се тиче стручног пољопривредног особља, рекао је он, тежиће се да се оно доведе на рад у овим крајевима а чиниће се, и већ се чини све што је могуће, да се путем стипендија, образују пољопривредни стручњаци домородци, како би се употребиле и њихове снаге на раду у овоме делу земље који још није издигнут на модеран ступањ рационалне пољопривреде и сточарства.

Господин Др. Велешовић, бански већник из Власотинаца, говорио је такође о потребама побољшања пољске привреде у Вардарској Бановини. Он се нарочито задржавао на питањима сузбијања сточних зараза, приређивања пољопривредних и сточарских изложаба и оснивања зајма.

Господин Бан му је одговорио шта је рађено у погледу тих ствари, напомињући да су ове године одржани чак и курсеви за практичне организаторе задругарства.

После овога Господин Бан Лазић закључио је данашњу седницу банскога већа у 12.30 часова и заказао идућу седницу за сутрау 9 часова пре подне.

Рађено 23 децембра 1930 год. у 9.20 часова

Данашњу седницу Банскога већа отворио је Бан Г. Ж. Лазић у 9 часова пре подне. Пошто је извршена прозивка и прочитан записник са прве седнице, прешло се на даље претресање буџета бановинског оделења за пољопривреду. 23 ХИ-1930 год. у 10.40 час.

Расходи пољопривредног оделења износе:

редовни 15,199.450 дин. ванредни 1,300.000 _, равно: 16,499.150 дин.

Банско веће се подуже задржало на Партији 11 позицији 1 Буџета у коме су изложени лични расходи и личне принадлежности, По предлогу буџета, у Вардарској Бановини треба да се поставе један пољопривредни инспектор, један пољопривредни саветник, један саветник

за воћарство и виноградарство, један саветник за сточарство, један саветник за пољопривредну наставу, један сазетник за пољопривредну статистику, један саветник за задругарство, један саветник за фитопатологију, један рачунски чиновнак и пет архивских чиновника.

(Ваља напоменути да су места свих ових стручњака при пољопривредном оделењу Вардарске Бановине до сада била потпуно празна, т. ј. да Банска управа Вардаргке Бановине до сада у опште није имала ове стручњаке и да се у буџету најзад морало предвидети њихово постављање зато што се без њих није могло радити). |

Банско веће се једнодушно сложило да је потребно добити ове стручњаке, само се у његовој средини чула још и жеља да се добију и стручњаци за пчеларство и свиларство, јер су то гране које ванредно јако интересују Повардарје. Једино је г. Јосиф Арије молио да се не хита нагло са увођењем врло великог броја стручњака, него да се у томе руководи начелима постепености. „Ми“, вели г. Арије, „нисмо 550 година имали стручњаке, па ћемо моћи још мало да почекамо. Ја молим да се миу првоме реду руководимо разлозима штедње и да, ако је могуће, чак спојимо неке од ових служби, рецимо службу ратарства и службу виноградарства и воћарства, да не бисмо имали саветнике и за воћарство и за ратарство“.

Начелник пољопривредног оделења г. Максим Николић одговорио је г. Арију дасеу стању у коме се налази пољопривреда у Вардарској Бановини морају имати стручњаци који ће давати јаке директиве како би се успело у ономе што се жели постигнути. Ратарство је једна толико важна грана народне привреде да ће референт ратарства увек имати врло много посла, те се неће смети преоптерећивати и бригом о другим гранама пољске привреде, Што се тиче воћарства, оно у Вардарској Бановини треба да заузме једно врло важно место у производњи њенога тла, тако да се оно нипошто несме да занемарује, као ни виноградарство, које у Повардарју има све услове за своје напредовање а које се моментално налази у застоју или у напредовању само у неколиким оазама, како сви климатски услови говоре за то да се од њега могу у овим крајевима извлачити неоцењиве користи. Зато треба мислити на спасавање виноградарства, односно на његово рационално подизање,

23-Х1-1930 год, У 10,55 час.

Крста Стрезовић говори о пчеларству ио његовим изгледима у Вардарској Бановини и тражи да се пчеларству обрати што већа пажња. Он предлаже да се тога ради у једноме пчеларском центду у Вардарској Бановини оснује једна велика огледна и угледна пчеларска станица, чије би вођење поверило једном стручњаку за пчеларство; Та станица би требала