Službeni list Vardarske banovine
Страна 8
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 65
стећи поверење потрошача, који ће умети да цени и да плаћа труд произвођачев. (ем тога, ово би био пут и начин, да се олразује укус потрошача да употребљава једнодневна свежа јаја у посве некуваном стању, као јаја за пиће. Јер, јаја тек као некувана имају своју пуну хранљиву вредност, и као таква или само мало ровита (слабо кувана) су од нарочите вредности за слабуњаву и анемичну децу, старце, изнемогле и болеснике код опорављења.
Сипљивост код коња
Сипљивом, коњу треба давати храну у одређено време и при томе дати му довољно времена, јер се он храни спорије од здравог коња. После јела треба му увек дати времена да се одмори. Здрав ваздух врло много значи за оваквог коња и због тога штала треба често да се проветрава. Хладан ваздух више годи сипљивом коњу него топао и загушљив. Ако болест није одвише узела маха и ако се овако поступа, коњ може још дуго да служи, јер горњом негом болест се спречава у напредовању. Одбрана стоке од мува
Коњи и говеда, нарочито у летње дане, много пате од мува, обада и других инсеката. Ови напади на стоку могу да имају и већих незгода, осим тога што узнемиравају стоку и муче је.
Због тога је потребно да сва осетљива места, очи, уши, врат, ноздрве, буду заштићена од напада. Ово се најбоље постизгава употребом рибљег зејтина, који је за све поменуте инсекте смртоносан. Означена места намажу се зејтином и тиме су заштићена од напада читавих 12—15 часова, За саму стоку рибљи зејтин је сасвим безопасан.
Нега посађених воћака
На негу воћака у опште, а нарочито на негу ново-посађених воћака, мора да се обрати већа пажња, ако желимо да нам усађене воћке добро напредују, брзо почну да рађају и уједно да рађају.
Ако је воћка усађена с јесени, онда око њеног врата прекопавати земљу и оставити је мало уздигнуту — нагнуту око дебла. На пролеће ту земљу прекопати и одгрнути па направити чинију. Ако се сађење врши с пролећа чинију одмах начинити.
Воћке, које се посаде доцкан с пролећа да би се боље примиле треба сваких десетак дана добро заливати. Заливање се нарочито мора да врши ако је воћка усађена на плитким, шљунковатим и лаким земљама.
Приликом сађења добро је да се свака свака усађена воћка нађубри стајским изгорелим ђубретом, које не мећати непосредно на
жилд, већ гп мећати даље од жила, а мешати га са земљом. Ово ђубре, поред потпомагања воћке у њеном порасту, још и заштићава воћку од мраза, а лети од суше. Зато се земља около воћке, пошто је ова усађена, покрије танким слојем стајског ђубрета, које ако је свеже мећати за 7—10 см, даље од стабла.
Одмах по сађењу треба дебло воћке премазати кречним млеком, да би се воћкина кора сачувала. Исто тако одмах по сађењу сваку воћку ваља привезати уз притку.
Дезанфекција и чишћење кокошарника
Да би се сачувала живина од инфекције заразних болести, затим од црви, ушију и других паразита, који су врло штетни по напредак живине и продукцију јаја, а често пута и фатални по живот, поред свих санитарних мера најглавнији је услов чистоћа живинских и сточних станова. Не само у кокошарницима, већ и у сваком делу лворишта и стаја где живина долази, треба најмање два пута годишње извршити потпуву дезинфекцију, како би се баш на време убиле клице заразних болести.
Један од најбољих начина за чишћење живинских станова (ако се није појавила епидемија) је овај: пре свега треба цео намештај и све предмете који се налази у кокошарнику изнети нагоље. Под, зидове, таваницу, — све треба претходно очистити, затим се четком од сирке са ручком добро изриба. Рибати треба мешавином: пола кила ка: ене соде растворене у осам литара вруће воде. На исти начин треба изрибати и све предмете намештаја пре вего што се понова унесу у кокошарвик. Дрвене просторе тр:гба прати са раствором камене соде (једну кашику соде на један литар воде) а металне слабијим раствором соде (једна кашика камене соде на четири литра воде). Треба обратити пажњу да се уши не завуку у одело онога који врши чишћење јер се тако могу понова унети у кокошарвик.
Камена сода најбоље је сретство за уништавање свих бакцила заразних болести. Содом ваља чистити све стаје, свињце, штале и сва места где живина може доћи.
Јавна продаја
На дан 25. априла 1931. год. у 3 часа по подне одржаће сеу просторијама Француско Српске Банке Скопље, јавна продаја из слободне руке, доле описатих непокретних имања:
1. један дућан у Зајечарској улици Бр 1;
2 једна кућа са плацем у улици Карађорђевој Бр. 19. и ·
3. један плац преко пута Учитељске Школе (Идадија).
Позивају се интересенти да тога дана узму учешћа на овој лицитацији. п. 2—2
Власпик Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Штампарија и књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон 182