Službeni list Vardarske banovine
Брсј 70
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 7
одроњавања брда, рушење објеката, на више места се појавило и клизање земљишта. Падалиште је поклизнуло у дужини преко једног км. Саобраћај је био тако прекинут да ни пешак није могао ни проћи. Рашка је била сасвим одељена од Краљева. Река Студеница је обишла око малног моста, порушила насипи инундациони мост на инундационом земљишту, а Брвеница је поткопала један стуб на мосту услед чега је мост на једном месту деформисан. Отвор је морао бити затворен, пошто је мост имао и сувише велике отворе за протицање воде. За хитно васпостављање саобраћаја и спремање пројеката за порушене објекте, Мин. Грађевина је одредило две секције са по дра инжењера од којих је свака имала половину пута. Рад секција на путу трајао је два месеца, за које су време прибрани потребни податци (вршена снимања) за израду објеката, давана упуства кулуку за рад, вођен надзор на изради привремених објеката и састављана техничка и погодбена документа за сталне објекте. Секције су за двадесет дана пустиле пут у саобраћај. — Настгвиће се те М. 83. Протић.
Технички инспектор Вардарске Бановине,
Серафим Џинић
Туричали У Вардадско! Банови
Важност унапређења туризма и саобраћаја пу:ника у Вардарској Бановини и услови ва развијање истог. |
— Наставак —
9. Споменици.
„Јужна Србија свима Србима представља зешљу најлешших споменика њихове прошлости, њиховог истинског, физичког и културног царевања... Ту је Скопље, престоница царевања, ту је Призрен са царском залужбином; ту је класично Косово, које је постало готово мит. Наша црквена уметност, архитектура и живопис има готово најлепше сцоменике у Јужно! Србији... Ту су сјајна Грачаница, Дечани — као снажна химна у камену; Нагоричане, Марков манастир, Лесново, Св. Плача и многи други; све задужбине српских христољубивих владара и њихове властеле. Тамо је наша Патријг ршија, која је постала у дане највећег државног успеха, па претурила прескрбна времена и дочекала обнову. У Прилепу човек добива нове утиске кад види сем Марковог града и његов манастир.“:)
1) Наролио гело: Учитељ, стр. 23 чланак; „Ју жна Србија“: В, Ћоровић. Имена манастира која нису у В, бановини, овде сам ивоставио.
=
Ту је затим Св. Климент на Охридском језеру и Св. Наум; или манастир посвећен Св. Пантелеју у с:лу Нерези код Скопља.
По доласку странаца у Ј. Србију њихово се путовање грана тамо-амо привлачени како спољном тако унутрашњом страном чувених старина, чији се глас на далеко чује. С тога су принуђени да об:ђу, промотре, упознају и реткости прибележе и понесу у своју земљу где ће на њих путем списа указати јавности на наше јединствене одлике тако упадљиве.
Нерези нема само лепе пејсаже већ и деветовековни манастир са малом утонулом скоро у земљу црквицом од дрвета, чија унутрашњост изазива дивљење, Фреске у колико их има само у олтару или паноримг, вели се да их је радио Алексеј Комнен. Те фреске показују велику научну вредност и извор инспирације не само наших потоњих уметника тога века већи италијанских. Све то документује и репрезентује нашу стару Уметност, која се, из појмљивих разлога, како свуда тако и код нас у многоме чему ниансира и приближује модерном.
Св. Наум, поред многих у Охриду, најази се на јужној обали Охридског језера и стрмо се над њим уздиже, Назван је тако по свом оснивачу, а посвећен је Св. Архангелу Михаилу. Рађен је од тесаног камена и дигала са два кубета изнад главног храма. Данашњи какав је, говори да је из !806 године, кзда је и живо: писан поново, а не из Х! или ХП! века, или пак да је основан још у Х веку. Приступ му је олакшан јер је ка северној обали начињен аутомобилски пут, који води дуж источне обале испод горостасних раседних отсека кречњачке Галичнице.
(Св. Михаило код Прилепа — Марков манастир око кога се налазе вишеспратни конаци, такође је богат фрескама. — Лесново код Кратова такође се има убројати у ред првих споменика старе архитектуре наше. Сачуване суу њему првобитне фасаде, а што пада у очи, то је шестострана олтарска обсида. — Затим Нагоричане налази се у пространој нагоричкој заравни. У њему се налазе остаца наше средњевексвне архлтектуре. Црква је посвећена Св. Ђорђу. Одликује се лепим фрескама које су заостале.
Али међу најзначајнијим споменицима наше старе средњевековне архитектуре и уметности у опште спадају: Грачаница, Дечани и Патријгршија.
Онда, када је српска средњевековна уметност после свога врхунца почела да опада, постављени су темељи данашње патријаршије у Пећи на месту испод саме клисуре куда се пробија Пећска бистрица. Она је више пута обнављана и дотеривана, али се ипак фреске даду видети, ка којима се очитује наша средњевековна уметност.
Високи се пак Дечани налазе на тлу меметохајских брда, која су обрасла густим кестеновима и боровима. То је по речима неког